Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИПСКОГ РЛТЛ 221 у процентима, који су неиозпати на европским пијацама. Ако је мало стоке, онда постаје јака утакмица међу кунцима, и цепа скаче па 70—80 дип. од 100 кгр.; дође ли пак више стоке на пијац, купци се одмах картелишу и обарају цене на 50 дпн. Последица овога је јака неизвесност извозника: добитак одноcuo губитак за извозника појавиће се ирема томе, да ли је дошао на пијацу кад је на њој мало или много стоке. Наши извозници покушавали су више пута да дејство картела купаца паралишу тиме, што су сами клали. Ова мера није се показала нарочито спасоносна, јер малп касапи нису смели куповати месо од стоке коју су наши трговци клали, пошто су у зависности од египатских купаца. Ова зависност долазп отуда што би их паши извозници могли снабдеватн месом за време од оних 6 месеци кад догоие на пијацу, док би нх за осталих 6 месецп оставилн ua мнлост и немилост египатских трговаца. Куновииа и продаја ua александрпјској пијаци врши се или за готово, у ком се случају одбија доста велики каса-шконт (3—5%), или на вересију, у ком опет случају нродавац мора да чека ио неколико недеља па чак и месеци док до свог новца дође. Наша статистика, као што је то у почетку сномепуто, показује застој у нашем извозу за Егинат; п стога је већина, која је упозната са статистичким подацима, а педовољио упозната за узроцима који су овај застој изазвали, — мишљења: да ми не ножемо очекивати бољпх резултата ua египатској пијаци, н да има да се задовољимо са цифром од 5—6.000 годишњег пзвоза за Египат. Моје је пак мпшљење, да је овај песимизам иеоправдан, и да би смо мп, са мало внше труда и одлучностп могли очекивати мпого боље резултате на египатској пијаци. Ја ћу овде указати на правац, у коме треба да се креће наша акција на тој страни. У ирвом реду иотребш) је исиунити услове прописане од стране Е. К. Савета, и на тај начии добпти иоред Алексапдрпје иристуи и на остале египатске пијаце. Нема потребе да нарочито наглашујем, да је огромпа разлика у погледу ua успех наше трговине, да ли ћемо иматп иристуи само иа једну ограничеиу иотрошачку област, илп ћемо, место тога, имати нрава да долазимо на све пијаце једне простране потрошачке областн. У овом спецпјалном случају добпја се не само проширење потрошачке области, већ се паралпше п дејство картела алексап-