Delo

Д Е Л О 30 све док то нзједначавање не буде извршено, ирва кугла А кретала бп се брже од друге В, њен предњи део морао бн дакле измаћи испред задњег дела ове друге спорпје кугле (в. сл. 2), кугле бп дакле делимице ушле једна у другу, oue бп се дакле узајамно пробнле. То међутпм протнвречн закону непробојностн, по коме два тела не могу у простору бити на истом месту. Пошто у првом случају долазимо у конфликт сазаконом ноступности, а у другом са законом н еп р о б о ј u о с т и, два закона која Бошковић сматра за несумњиве, то он закључује, да изједначавање брзина при судару тела (Бошковић показује, да иста дилема важи и за судар еластичних кугала, дакле за судар тела у опште) не може бити при додиру, да то изједначавање мора да се збива пре додира, да оно мора почети на извесној раздаљини оба тела и завршити се пре него што се ова додирну, другим речима, да додира тела уопште нема нити га може бити. То изједначавање брзина обе кугле на извесној раздаљини њиховој може се замислити само тако ако су обе кугле седишта сила које дејствују на даљину и то у овом случају одбојних (репулзивних) сила: својом одбојном силом кугла В ће смањити брзину кугле А постепено од 12 на 9, док ће кугла А својом одбојном силом, пошто ова дејствује у правцу кретања кугле В, очевидно повећати постепено брзину ове кугле В за исто време од 6 на 9 (одбојне силе кугала дејствују у супротном правцу). Како ма колико велика била брзина кугле А у упоређењу са куглом В, кугла В мора бити у стању да својом одбојном силом смањи ту брзину тако, да брзине обе кугле постану једнаке пре него што би се оне додирнуле, то морамо претпоставити, да одбојна сила постаје све већа што раздаљина кугала бива мања, тако да би она на бесконачно малом