Delo

ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ — СВРШЕТАК IV Питање о поштаис^им штедионицама у Србији. Србија долази у број оних неколико европских држава, које немају поштанске штедионице. Да ли се може ирепоручити оспивање поштанских штедионнца у Србији? Први новчани завод1 основан је у Београду 1870. године. То је „Београдски Кредитни Завод“. Године 1871. основане су „Ваљевска Штедионица“ у Ваљеву и „Смедеревска Банка“ у Смедереву. Исте године, законом од 21. октобра 1871. године2 основане су „Окружне Штедионице“. У чл. 1. закона нстиче се као циљ окружних штедионица: „да се отвори прилика свакоме, да може своје новчане уштеде на спгурно место оставити, па то интересом мало но мало и умножити, и уједно, да се потребитим саграђанима нашим, а нарочито тежацима, да могућност да лакше и корисније набављају нужне им новчане капитале“. У даљим члановима вели се: „Окружне штедионице биће при окружним начелствима као самостална оделења, имаће своју касу и рачуноводство за себе, и стајаће под врховним надзором министра финансије". (Чл 2). „У окружну штедионицу долазе на руковање и из истог округа: 1 У даљем пзлагању прилика у Србији неће се водити разлика између штедионица, банака п т. д., већ ће се о свима тим установима, које прпмају улоге на штедњу, говорити као о „новчаним заводима“. 0 Управи Фондова, која такође прпма улоге на штедњу, биће засебно говора. 2 Зборник закона п уредаба XXIV, стр. 87.