Delo

ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОПИЦЕ 275 који немају толико новчаних завода! (В. таблицу XI.). То је трећа констатација, која се мора учинпти. Таблица XI. ’o5 VO п О Он 0 К Р У Г CQ CC о п ш о CQ • св Оц сс CQ Колико km2 долази на 1 завод? Колико становнпка долази на 1 завод? 1 Крајујевачкп . . . 2 1.454,5 54.506 2 Топлички .... 3 946,2 36.401 3 Пиротскп .... 3 806.3 37.018 4 Руднпчки .... 2 784,7 41.270 5 Ужпчки

5 657,5 29.120 6 Врањски .... 8 542,7 30.397 7 Чачаескп .... 7 542,5 19.496 8 Крушевачки . . . 5 541,9 31.750 9 Тимочки .... 6 532,7 24 196 10 Пожаревачкп . . . 8 519,5 31.662 11 Подрински . . . 7 507,3 33.314 12 Ваљевски . * 7 351,1 21.715 13 Моравски .... 10 289,9 19.767 14 Београдски 7 289,3 21.345 15 Нишки

9 284,2 21.352 16 Крагујевачки . . . 12 191,2 15.372 17 Смедеревски . . . 11 116,1 12.811 18 Веоград 36 0,333 2.137 19 Србија

148 326,3 18.162 Врло је важно испитати изближе прпроду новца, која се налази на штедњи код наших новчаних завода. Тај новац може бпти тројаке природе: 1.) новац нравих штедиша, који се постепено, штедњом уноси у штедионпце; 2.) новац уложен у штедионице због сигурности и угодности таквог начппа пласирања, место иласирања у акције и т. д.; 3.) привремено депоновани новац, док се не нађе други пласман. Такође је интересантно знати просечну величину улога, однос већих и мањнх улога, број улагача према занимању и т. д. 8а све ово немамо, на жалост, тачних статистичких података, али су драгоценп резултати, до којих је дошао сарадник економског дела „Политике", који је у питањима ове врсте одлично верзиран и са нашим кредитним установама детаљно упознат. Он је у својим испптивањима дошао до резултата, да 18ч