Delo

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 461 — - Веруј ми да је врло занимљив, Марко — одговори она озбиљно. — Ти си, Минерва, ваљда, једино створење које сматра да је Вођ занимљива књпга! — Па инак, туђинци, туђинке... — Дабогме: енглеске misses, немачке Fraulein, ружне и немиле девојке, хладне као санта леда... — И плаве као и ја... реци, Марко — додаде она доброћудно се смешећи. — Боже ме сачувај, да хоћу тебе да вређам, божанствена Виторнја — рече он и узе да се игра златним стварчицама што су јој висиле о појасу. — Ти си плава и бела, истина је, али Талијанка, и мило си ми створење. Она бојажљиво погледа у врата; а он, да би је умирио, упита је: — Ко ти је поклонио све те златне стварчице, мила? — Ох, Марко... моја сестра... моја мајка... твој брат... па и сам ти. — Истина је, Виторијета — настави он умилним гласомпришавши јој и обухватпвши је руком око стаса. — Ја сам ти дао тај стари шешпр с пауковом мрежом и пауком у њој; дао сам ти ово звонце с бисером; иа онда дао сам ти и ову стару ципелицу, символ верног пријатељства. Та зар ти ниси пријатељица отменог и милог племића Марка Фиоре, дона Виторија? Марков глас, докле је тако говорио, био је пун чежње и постајао све заноснији; он беше потпуно привукао к себи Виторију и држао ју је у загрљају, а рука му се играла с меканим и еластичним појасом. — Видеће нас, Марко — молила га је она, погледајући преплашено на отворена врата — свет пролази непрестано, ви, деће нас, молим те... — Нећу да радим ништа ружно, Виторијета — рече он својим звучним, пријатним гласом. — Уосталом ови кондуктери купеа sleeping car гледају само: драгане, младенце, веренике, у кратко... — Алп други путппци, Марко, други... — промрмља она стидљиво. — Никада се нисам обазирао на друге, када ми се нешто свиђало — рече он смешећи се. — Уосталом, да бих ти учинио но вољи... Дало, књ. 59. 30