Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 465 питање о увођењу обавезног изборног суђења, н на том питању она је пропала... Конференција је сазвана и отворена у јуну 1907. године, у присуству 174 делегата из 44 државе. Све европске државе биле су заступљене на конференцпји. Све америчке државе сем Костарике и Хондураса, и све азиске осим Авганистана. Као основ за рад конференције узет је програм предложен од стране Русије, и који је садржаваофве четири тачке: 1. Прерада конвенције од 1899. год. о мирним решењима међупародпих сукоба; 2. Допуна конвепције од 1899. год. о правилима и обичајима прп сувоземиим ратовима, нарочито о забрани извесних срестава за ратовање; 3. Израда нарочите конвенције о обичајима и правилима при поморским ратовима; 4. Проширење конвенције од 1899. год. о положају рањених и болесних у поморском рату. Конференција се, да би лакше савладала посао, поделила у комисије и почелаје рад по нарочптом претходпо утврђеном пословнику. Комисија је било свега четири. Прва комисија добила је најважнији предмет. Она се имала да бави свима питањима, које се односе на мирно решење међународних сукоба. Осталим комисијама додељена су питања из других тачака програма конференције. Рад прве комисије има највећег значаја, јер се питање, којим се она бавила, може једино сматрати као питање, које бн долазило у надлежност Конференције Мира. Та се комисија поделила у две подкомисије: прва је имала да реши главно питање о мирнпм решењима међународинх спорова, док се другој ставило у задатак да изради уговор о међународном суду за ратну пљачку. Из крила прве нодкомисије образовап је нарочити одбор А, коме је поверено да реши иитање о обавезном изборном суђењу, као среству за мирно решење међународних спорова. 0 обавезном изборном суђењу говорило се већ у последњој или IV глави конвенције од 1899. год., али само као о једном начелу, које би требало усвојити. Падатак је био друге хашке конференције да идеју о обавезпости суђења што више прошири и да јој одреди што веће поље примене. Ирво начелно питање о потреби обавезног изборног суђења није задавало никакве тешкоће. 0 томе је сагласност била потпуно постигнута и нико од делегата у начелу није имао ништа да примети против саме идеје о обавезности суђења. Међутим, чим се истакло питање о обиму изборног суђења и о начину