Delo

470 Д Е Л 0 дину да Јовану Дучићу за збирку песама, коју је Guo поднео Академији на расписани конкурс. Науца. Крај једие полемике- — Г. д-р Јов. Скерлпћ је на један врло отмен u господскп начпн завршпо полемпку са Г. Ст. Станојевпћем. Г. Ставојевпћ је у својој крптпцп на Г. Скерлпћа Српску Књпжевност у XVIII веку изнео до осамдесет, прпнцппских п општпх, замерака. Г. Скерлпћ је у свом грдња пуном одговору реагирао од прплпке на шеснаест замерака. Кад је Г. Станојевпћ одговорио Г. Скерлпћу п са разлозима u фактпма утврдпо, да Г. Скерлпћ нп у тим тачкама, у којпма је покушао да се брани, нема право, Г. Скерлић је у последњем свом одговору у С. К. Гласнпку оставпо п оно мало научног терена, на коме се у првом свом одговору, макар н узгред, задржао, и прешао је у чпсту грдњу без пједнога факта п аргумента. Г. Скерлпћ свакако мисли да онај има право, ко внше п боље грди и ружп. Алп је овакпм пачпном полемпке п особито завршном својом речју, која кипти бесом п погрдама, а не пзносп нпједног јединог разлога и доказа, Г. Скерлић каваљерскп положио оружје п прпзнао да нема право. В и л х е л м Р у л а н д: Бугарска историја. — Берлпнскп часопис „Literarisches Zentralblatt" (Бр. 18 за 1911 г.) јавља да је дворски саветник Вилхелм Руланд написао „Бугарску псторпју“ (\Vilchelm Rulanđ, Geschishte der Bulgaren. — Берлпн, 1911. Зигисмунд. У 8°, стр. 78 Цена 2 марке, повезаиа 3 марке). 0 овој исторпји у истом часоппсу каже се: „Са радошћу се поздравља свака научна публикацпја, која слпка ма коју страпу живота балкансих народа а којајо написана на једпом од западио - европскпх језика... На основи значајних радова од Буа, Кииерта, Каница, Јиречека, Шлумбергера и др., дворски саветнпк Рулаид даје пам кратку али јасну слику целе бугарско исторнје од најстаријпх времена па до наших даиа. Књпга пма ове одељке: I. Од оснпвања државе до иримања хрпшћанства (640—865); II. Почетак хришћанске ере (865); III. Турска владавина (1398—1878); IV. Кнежевина Бугарска (1878—1908). Ппсац обраћа uaжњу на псториске факте и дате, док занемарује с једне стране културии живот бугарског народа, и с друге стране неке моменте срнске и впзантиске нсторпје. Књига ће чптаоца врло добро увести у студију бугарске исторпје а и политичарима ће за најновије доба учинити врло добре услуге“. ЕтнограФСки Зборник. — Изишла је из штампе XVII књига „Етнографског зборника, којп издаје Српска Краљ. Академија Наука. У овој је књизи „Етнографска грађа и расправе" са три прилога. Први је прилог: „Главнп српски жртвени обичаји“, од д-ра Симе Тројановића (стр. 1—238, са регистром). У овој својој расправи д-р Тројановић нам износи остатке жртвенпх обичаја код Срба у разпим животним прилпкама. Ови су обпчаји несумњиво остаци обичаја, које су Срби имали и вршили редовно пре прпмања хришћанства. Пошто пак тих обпчаја има врло много и данас у српском народу, значи да Срби нису прекпнули потпуно са многобоштвом прпмивши хришћанство. С друге стране ови су нам обичаји један од најглавнијих извора за изучавање културног живота српског у најстарије време, јер писаних пзвора нема, а и