Delo

ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ 71 Таблица 111. Година број штедионица бр. штед. филијала сума улога мил. франака број књижица 1870. 514 651 632,2 2,130.000 1880. 536 869 1.280,2 3,841.000 1890. 544 1.055 2.911,7 5,761.000 1900. 546 1.299 3.264,0 7,116.000 1907. 549 1.573 3.543,0 7,794.000 имају много више улога на штедњу, него поштанске штедионице (в. таблицу IV1). Све ово најбоље потврђује статистика у Француској, Италији, Аустро-Угарској и др. земљама. Ту не само што обичне штедионице нису имале никакве штете од поштанских штедионица, већ, шта више, оснивање поштанских Таблица IV. с? Рц VO п © Оц ДРЖАВА CŠ Н н ri О улози код прив. штедионица улозп код поштан. штедионица 1 Угарска .... 1908. 1.960,857.000 92,630.533 круна 2 Шведска .... 1908. 719,577.079 46,422.570 ., 3 Аустрија .... 1907. 5.077,305.000 218,074.992 „ 4 Француска . . . 1907. 3.543,000.000 1.433,500.000 фр. 5 Италија .... 1908. 2.165,377.327 1.506,781.795 лпра 6 Енглеска .... 1908. 51,715.950 160,648.214 ф. ср. штедионица корисно је утицало на постојеће штедионице. Желећи да задрже дотадашњу и стекну нову клијентелу, штедионице су оснивале филијале, продужавале радно време и уопште 1 Ови су подацо узети: за Аустрију пз Čsterreichisches statist. Handbuch i'iir 1908. Стр. 423. и 430.; за Француску из Annuaire statist. pour 1908. Стр. 114—115.; а за све остале земље из Statesman’s Jear-Book for 1910.