Delo

74 Д Е Л 0 дионици у Берлпну износиле су уплате 567.113 талира, а исплате 939.463. Код штедионице у Бечу уплате су те годипе биле за округло 2 мил. форинтн веће, него исилате. Тако исто 1870. годнне, за време немачко-француског рата, изпосиле су унлате код берлинске Варошке Штедионице 721.020 галира, а нсплате 780.386. Али не само у Немачкој, него и у Француској, уз пркос врло неповољним приликама, у којима се опа тада налазила, није се показала нека особпто велика тражња за исплатом улога, као што би се то могло очекивати. Тако на нр. имовина Нарпске Штедионице у годинп 1870. и 1871. смањила се само за 7з. Чак и у најгорим данпма опсаде улагано је у Париску Штеднонпцу дпевно по 20—25.000 франака!1 Утицај рата од 1870./71. на француске штеднонице пиди се и из података у таблици VII.2 Најновији пример имамо из времена анексионе Таблица Vll. ш а п о број улагача сума улога 1869. 2,130.768 711,2 мил. франака 1872. 2,016.552 512,2 „ 1874. 2,170 066 573,5 „ „ 1876. 2,625.209 769,0 „ кризе 1908./09. године. То је време, када се говорило само о рату и сваког дана очекивао његов почетак. Међутим све то једва да се опазило код угарских поштанских штедионица. (Види таблицу VIII.3) Тако исто искуство је показало, да у свима оваквим случајевима, ствар се тиче само једне моменталне навале једне прелазне буре. Ако је штедионица спремна, да тој првој навали одоли, онда је ситуација спасена. Потребно је само спремити штедионицу за такву евентуалност. Један солидан резервни фонд, одређивање рокова за исплату улога и т. д. могу врло успешно да отклоне опасности једне озбиљне кризе. 1 L. Elster, ор. cit. Стр. 32—33. г Annuaire stat. pour 1908. Republ. frangaise. Стр. 114. 3 Подаци су прикупљенп из извештаја публикованих у Volkswirtschaft Mitteil. aus Ungarn за годину 1908. и 1909.