Delo

д к л о 76 мора да буде пласиран већи део штедпопнчког капнтала. Разлозн за то леже у великој корнсти од таквог пачипа пласмапа, у корпсти, која далеко падмаша оне пезгодне страпе. Први разлог за тај начин нласмана лежп у томе, што се штедпонпчкп улозн морају налазити у што лнквпдппјем облику, како бн штедноннца била у стању, да сваког момента одговори потреби улагача. Државнп ианпрп одликују се својом ликвидношћу. Стога су они врло погодан облик за нласирање. Други разлог лежи у томе, што је овај систем од нарочито велике корнстн за саму државу. Курс државних папира расте услед куповпее од стране иоштанскик штедионнца. То пак врло повољно утиче на државни кредит. Растење курса значи стварно опадање каматне стопе, и тако је држави могуће, да, при закључивању нових зајмова, добива све повољније услове. Каматна стопа при закључивању зајмова бнће нижа. Али иоштанске штедионице потпомажу куновину државних папира н од стране публике. Она посредује при тој куповини п олакшава је. На овај начин државни напири долазе у већи број руку, они улазе у народ. Држава не долази више у зависност од неколико капиталиста или банака. Круг њених поверилаца проширен је, а тиме је и њена самосталност појачана, државни дуг се национализира и курс државних паипра постаје стабилнији. Поштанске штедионице корисне су за државу и због тога, што оне доносе сваке године државној каси извесан чист прпход. Али ма како да су велике користи, које сама држава има -од поштанских штедиопица, још су веће користи, које од њих има целокупна народна нривреда. Та велика корист лежи у томе, што поштанске штедионице васпитавају народ за штедњу, што оне прикупљају мале капитале, који би бесплодно лежали, што оне подижу економску самосталност нижих друштвених редова. Познат је огроман економски значај штедње. Треба само погледати велике културне тековине, које окружавају савременог човека. Све оне имају свој извор у штедњи. Без штедње је немогућан напредак. Да су људи, попут дивљака, који секу дрво, да би добавили плод са њега или уништавају све оно, што сместа не могу да поједу, да су, дакле, људи непрестано трошили све, што су производили, човечанство би се још налазило на истом етупњу културе, као и први људи. А за раз-