Delo

78 Д Е Л () Олакшавајући u потпомажућн штедњу код сиротнијих друштвених редова, ноштапске штеднонпце подижу на тај начпн њихово благостање. Оне пм нружају могућност, да спреме „беле паре аа црне дане“. Имајући нзвесну суму новаца у штедпоннци, сиротппјп редовп друштвени снаже се економскн н постају самосталнији, а то номаже и ублажавању класннх суиротности. Радпичка класа, немајући пишта друго сем своје радне снаге, природно мора бити незадовољна садашњим друштвеним уређењем. Прн таквим околностпма, она одиста са ироиашћу данашњег друштва — по речима Марксовим — не би имала ништа да изгуби, до ланце. Друкче стоји ствар, ако је и радник соиственпм интересом везан за даиашње друштвено уређење. Прпродно је, да ће се онај раднпк, који има новац у штедионицн или можда и државне папире у својим рукама, друкче осећати у садашњем друштву и другим очима посматрати на агитације, које су против данашњег друштвеног уређења управљене, него онај радник, који ништа друго нема, до својих десет ноката. За ово нам пружа један леп прпмер историја ■француске револуције. У јуну 1848. године, после затварања „народних радионица“ у Паризу, међу палим и ухапшеним радницима није било ниједног, који је имао штедионичку уложну књижицу. Стога је сасвим умесно речено, да се сваки онај, који се, према својим околностима, брине за сигурност и опстанак себе и својих улагањем у штедњу и томе сличним, да се •сваки такав човек с правом може убрајати међу стубове државне.1 У коликој се мери поједини друштвени редови служе поштанским штедионицама на пр. у Угарској, види се из ових статпстичких података за 1909. годину.2 радници ..... 16,41% ђаци

12,59 „ слуге 9,49 „ чиновници и војници 6,76 „ надничари .... 5,11 „ и т. д. 1 Ernst Engel, Die Sparcassen iu Preussen. (Zeitschrift des k. Preuss. Statist. Bureaus. Berlin, 1861. Стр. 108.) 2 VolksNvirtschaftl. Mitteil. 1910. Стр. 1803.