Delo

Н А К И Ш И Ситна, хладна киша монотоно бије, Удара по лишћу, засипа и веје, Под чађавом маглом све се тужно крије, И замрзло грање и жуте алеје. А у мојој души све је тако тавно И досадно, тешко, оловно ко време. Твоје плачне очи ишчезле су давно, II гаврана јата што у њима стреме. II љубави плахе — о, коб беше брза, Ноћи пуне страсти и сањивих лажи, II студени дани, што их бура трза. И све што значаше живот сна и дражи. II те бледе усне. Све је прошло давно, Одоше и јата гаврана што стреме, А у мојој души све је тако тавно, Покрила је туга и оловно време. Божидар Пурић. +0+