Delo

36 Д Е Л 0 ском комнтату, а правни факултет у Пештн. С каквим је усиехом учно — љегов биограф Вертхајмер вели — не зна се, али јамачно да није бпо међу одлнчннм ђацима, јер је поанат био као одличан јахач, играч, стрелац, пун шале и живота. Свр* шивши студије, кренуо се ua пут по Европи. Гроф Јулије Андраши млад је ушао у нолнтнку. Он је 1844 изабран за члана скунштине земилинског комитата. А то доба, када је Андраши отиочињао своју нолитпчку каријеру, нпје нп мало повољно и згодно бнло. То је доба круте стеге иолпцијског спстема — када је Двор стојао у затегнутпм односнма с Маџарском. када су комптатима унрављали из Беча ностављени „адмпннстраторп“, када се за најблаже оионпрање ишло у затвор. Тада је Кошут, због штампарскпх кривнца, осуђен био ua пет годнна затвора! У то доба дебитирао је као иолитичар гроф Јулије Андраши — и то одмах као опозпцнонар режиму. Он се у скоро затим јави и у штампи. 21 маја (п. u.) 1846 год. штампао је чланак у Pesti Hirlap-y нротпву Емила Дешевпја, вођа конзервативне странке. II не само што је он протпву конзервативне полптике већ и противу онортунизма Деаковог. Он излази, дакле, да се представи као нристалица крајње опозиције. Дотле се веровало да ће остати у групи умерене опозпције, којује водио гроф Сечењи, велики Сечењи, патриота и мецен. Гроф Сечењи страховао је за свој народ, гледајући како сваким даном бивају све гушћи редови Кошутових присталица, страховао је да ће Кошутов радикализам одвести земљу у револуцију, у којој ће нестати и самосталности и паладијума маџарске слободе, вековне уставностп. А гроф Сечењи био је и пнтиман пријатељ породице Андрашија и веома је волео младога Јулија Андрашија. Он је њему нредсказивао сјајну будућност: „Од тебе може све бити на и палатпн Угарске“. Колико га је ценио и волео казује ова епизода. Када се млади Јулије Андраши разболео, Сечењи је лекару, који га је лечно, рекао: „Знајте да земљи не можете већег добра учинити него ако спасете овог младог човека“. Гроф Андраши раскину са конзерватизмом и опортунизмом и кандидова се као радикални кандидат за Сабор 1847/48 године. У Сабору је одмах почео играти велику улогу, чешће говорпти и ако није био добар говорник. Интересантно, да је крај свег свог радикализма и слободоумља, гроф Андрашп био