Delo

гроф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 4б Децембра месеца 1865 год. гроф БелкреДи предложи цару да сазове маџарски сабор. Већина чланова маџарског сабора сто* јала је под свемоћним утицајем Деак-а, који је увек био помирљива духа и веровао да се споразумом а не револуцијом може опет вратити маџарска уставност. Његов је кандидат био за председника сабора Карло Сент-Ивањи а за потиредседика Андраши. Интересантно је, да је у помирљивости према Круни Андраши био испред Деака, — он је био за још већа попуштања. Деак је тражио да се што пре врати уставно стање у Маџарској наименовањем одговорнога мииистарства, али није хтео да чује о захтеву Круне, да се Маџари заложе свом силом за одржање нрестижа монархије. Тада је баш била криза у Немачкој, трвење између Пруске и Аустрије, и у Бечу се осећало да је сада у питању иоложа.ј Аустрије у Немачкој, па су стога апеловали и на Маџаре, у Престоној Беседи! Деак није хтео о томе да чује, а Андраши је бпо мишљења, да се у Адресу, као одговору на Престону Беседу, унесе готовост и обећање Маџара да ће се свом спагом заложити за престиж монархије. Тек иосле овога, па ако би требало и на делу показати своју приврженост династији, очекивао је Андраши потпуно измирење с круном и — уставност. Деак је био моћнији но Андраши. Тако је примљена Адреса, коју је предложио Деак, и у којој се тражило од круне, да врати законе од 1848 г., разуме се ревидиране. Андраши је сада у иештанским листовима бранио ово становиште. Међутим бура се ириближавала. Догађаји су се низали, и рат је измеђ.у Пруске и Аустрије био на прагу. Пптање је било шта ће бити с измирењем Маџарске и Крупе, ако настане рат? Сем тога, ако се сретно сврши рат, настајала је опасност — да после Круна не хтедне чути за измирење. II ту се Деак и Андраши размимоилазили. Андрашп је хтео свечаним обећањима да веже Круну, а Маџари су се имали ноказаш каи патриоте. Он је шга више говорио грофу Белкредију: да саветује цару, да постави самостално маџарско министарство и врати основне законе од 1848 г., а Маџари ће с Аустријанцпма одушевљено марширати на Берлин. Колико се мало веровало Маџарима, сведочи одговор Белкредијев — да ће онда победоносна аустријска војска моратп угушивати буну у Маџарској! Деак је — и ако изгледа радикалнији — био нрактпчнпји од