Delo

ГРОф ЈУЛИЈЈ АНДРАШИ 49 Од њега се вратио у Беч 27. јула (п. н.) у петак — што је нарочито Андраши забележио у свој дневник, јер је вероваи да му је тај дан увек срећан био. Сутра дан примио га је цар у аудијенцију у којој поднесе опширан писмен елаборат, који је заједно с Деаком израдио. Две су главне идеје биле у њему обрађене — ревизија закона од 1858 и истовремене уставне промене и у другој половини монархије, Аустрији. За разумевање политичких односа и политичког развитка хабзбуршке монархпје, ово је значајан и карактеристични факат. Андраши с Деаком предлаже, да се у исти мах на истој основи и у другој половини монархије реши уставно питање т. ј. у корист немачког племена. Дуализам имао је дакле, да утврди превласт немачког и маџарскога племена у двема половинама монархије над осталим народностима. Немци су тежили за централизацијом, Маџари за дуализмом а Словени за федерацијом. Централизација — једноставна монархија — била је немогућна више; федерацију — савез народносних покрајина Аустрије нису желели Маџари, већ се шта више бојали ње. Стога су онп и тражили решење уставног иитања на истој основи да би се обезбедили, да се у другој половини монархије (Аустрији) не би увела федеративна система, јер би то исто, једнога дана, и племена и народи Маџарске затражили за себе и онда би превласт маџарскога племена била у питању. Цар је пажљиво саслушао Андришија, али се није решио ни на шта, већ затражи времена да се размисли. Цар се жалио, да Андраши много тражи а ништа не обећава. И Андраши je већ држао да је прекинуто с преговорима, али се царица умеша. Она позва Андрашија к себи у Шенбрун 30 јуна (п, н.) исте године, саслуша га и изради му, да гацарјош једном прими. Маџари су стога захвални царици Јелисавети, јер је она свим утицајем својим радила да се дође до споразума. Али је реакционарна струја и камарила била довољно јака, да одложи споразум. Међутим сви свеснији елементи увиђали су, да Аустрија не може ићи старим путем. И када је тада образована незавпсна Главна Комапда војске под ерцхерцегом Албрехтом — жалили су чак и Тегетов (победилац код Виса) и генерал Габленц што су Аустријанци победили код Кустоце! И тако и Двору блиски људи презали су од Главне Команде као знак враћања у реакцију. И кадсе још једном покушало доћи до споразума — није Дело, књ. 60. *