Delo

104 Д Е Л О закона, који важи за ужи или шири обим јављања појаве. Један је такав пример граЕитација универзална, до које се дошло хипотезом о атрактивним и репулсивним силама, које су доста несхватљиве, али узете као такве тумаче лепо све појаве космичких кретања. Класички је пример оваких закона, закон простирања топлоте (Fourier), где је проста хипотеза, да је топлота, као функција времена и положаја у хомогеним срединама, зависна од разлике температурне два бескрајно блиска делића. Је(52V дначина о простирању топлоте: X = К 2 ^, са граничним условима, садржаним у једначини К ^ -ј- h (v — vo) = о, доводи до једначине, где је температура (v) дата изразом зависним од времена t и кордината х у z. Ако се у место топлоте узме ма каква друга енергија, а у место параметра температуре v, узме други параметар, на пр. у место енергије топлотне, капитал (материјални или морални), а у место температуре, тражња (физичка или морална), имаћемо једначину важну за моралне појаве о простирању, подели, размештају: богаства, капитала или ма какве социјалне енергије. Овде не можемо иропустити да не напоменемо, да се из израза математичких, до којих се долази на основу познатих особина узрока (утицаја тежња), губе трагови самих узрока, и остају односи између оних количина које се могу мерити. Кад се у једначини Фурија смени утичај тежње dv <3v o2v ХсаК^j-, добија се једначина: К^ = 2К ^ Jw-f-h (vo — v)ads. Овај последњи израз даје везу између количина: температуре, времена и положаја (преко х у, z), даје односе међу елементима који се мењају и иојаву одређују независно од узрока који је производе. Изнети су разни начини како се емпиричке формуле могу извести из теоријских ^Vant Hoff-a израз А = Н Т ^ ' е-^ 1 dA Ф (Т) \ _ П3 А dT = ~2 Т2 / ^вде СУ обРазложени примерима и хипотетични закони за случајеве варијације активитета код експоненцијалних појава, зависни су на разне начине од величине дескриптивних елемената. — НАСТАВИЋЕ СЕ К. СтОЈАНОВИЋ.