Delo

Д Е Л О '•140 рада је чисто информативна. Писац је желео да шире кругове правника на страни упозна са српском установом задруга, па је изложио, у најкраћим цртама, природу задруге, организацију њену, начин постанка и правни карактер, наслеђивање у задрузи, престанак задруге, нарочито услед деобе задружног имања. У последњем одељку говори се о будућности ове нравне и социјалне установе. Ту је писац био уздржљив и није хтео дати своје мишљење на данас отворено и актуелно питање, да ли треба нредузети и какве, законске мере, да се задруге одрже, или пак процес распадања задруга треба оставити, да се и даље развија. Штета је, што се нисац није изјаснио у овом питању, да ■би тиме и други правници, економисти и политичари били подстакнути, да кажу своје мишљење. Ствар је од велике важности, пошто се већ ради нови грађански законик, који ће и задружно право имати да регулише. Писац ових редова и сам се бавио питањем о одржању задруга1, па је изнео гледиште, да треба свима законским срествима спречити распадање задруга. И Г. Перић констатује, да су задруге учиниле неоцењиве користи српском народу, и да му и данас користе, па зашто онда допустити, да такви идеални облици удруживања, где нису искључиво материјални интереси меродавни. за навек пропадну. За пропадање задруга највише је крив наопаки систем Грађанског Законика, који с једне стране предузима нарочите мере у циљу одржања задруга — сродници у задрузи наслеђују пре сродника ван задруге, без обзира на степен сроства; женски потомци немају право наслеђа; кад су добили то право, задруга им може исплатити део у новцу — а с друге стране даје задрузи такву организацију, која неминовно доводи до деобе задружног имања. У место да схвати задружно имање као целину, која припада задрузи као таквој, а не задругарима, Грађански Законик допушта сваком задругару да располаже својим делом кад хоће и како хоће; даје право сваком задругару да тражи у свако доба деобу имања. При таквој организацији задруге, а с обзиром на све јаче продирање индивидуализма и индивидуалне својине, није никакво чудо, што су се задруге делиле и прелазиле у инокосне куће. 1 Видети чланак Das Recht der Zadruga und seine Reform у часопису Archiv fiir Rechts-und VVirtschaftsphilosophie, Bd ЛП (1909), S. 100 ff.