Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 151 све сметње и да приведе у дело давнашње жеље српских и хрватских родољуба. Рад коалиције довољно је познат. У том раду учестовао је Супило све до доласка бана др-а Николе Томашића на банску столицу. Са Томашићем коалиција је закључила познати „пакт“, у нади да ће престати у Хрватској она и онаква политичка борба, каква се дотле водила. Супило је још за трајања Фридјунгове парнице био иступио из коалиције, у коју се више није ни враћао. Споразум са Томашићем коалиција је утврдила без Супила, и, може се рећи, против Супила. Супило је нашао да је тиме коалиција изневерила свој програм, да борбу коалиције преноси на други терен и да јој даје други правац, а не онај којим је она почела ићи. Стога се сада и он јавља као противник коалиције, те њен нови рад подвргава оштрој, немилосрдној критици.. Поред других ситнијих и крупнијих чланака, које је Супило штампао у своме органу „Ријечком Новом Листу“, он је подвргао нарочитој критици целокупан рад коалиције у Хрватској у низу чланака под натписом: „Политика у Хрватској11, који су штампани у његову „Р. Н. Листу“, па одатле оштампани у засебну књигу. Тих чланака има 41 на број. Они чине једну целину и они нису ништа друго до један најзнатнији и најзанимљивији одломак његових мемоара, политичка исповест одушевљенога политичара, који је једном у политици водио прву реч, па потом приликама бачен у позадину, у усамљеност — у најнесрећнији положај у који може допасти јавни радник. И он, као што је и природно и разумљиво, не може према томе бити равнодушан, као што нико други на његову месту не би био равнодушан. У таквим приликама сваки је, колико било иначе био тих и трпељив, принуђен да говори, да говори о себи и своме раду — да се правда и полаже јаван рачун пред јавним мњењем. Тим пре мора говорити човек темперамента као што је Супило. Супило је енергичан, живахан, говорљив, необично вешт у дискусији, човек који воли да полемише и који има снаге да брани свој рад и своје мишљење. Једном речи: Супило је човек који никоме не да на себе. У овој својој књизи Супило прво говори о политици у Хрватској за владе бана Куена Хедерварија, а то му је као увод у критику рада коалиције. Али се одмах види да он тај увод, као и свршетак ове књиге, пише са нарочитом тенденцијом да нађе и прокаже кривца за неуспехе, бар по његову мишљењу,