Delo

350 Д Е Л 0 ство са свим се механизирало и претворило у једну „насилничку институцијукоја жели да господари а не да служи. Католицизам, место да диже људе ка Богу, спустио је Бога на земљу. Протестантизам нема ничега позитивног: његов је смисао у протесту, у негацији. Нестане ли сутра католицизма, нестаће и протестантизма, јер ће нестати повода и објекта за протест. Но католицизма неће нестати, он се обнавља, по мишљењу Достојевскога, у западном социјализму. Социјализам, овај атеистички католицизам, ходи у борбу са истом девизом, са којом и верски католицизам, са девизом: „Fraternite ou la mort!‘l1 Социјализам, са својим атеизмом и егоизмом довршиће разорење Запада, које је римски католицизам почео. „На Западу, говори Достојевски, у истини нема Хришћанства и Цркве, ма да има још много Хришћана, и никад их неће нестати.“ За Достојевскога су велики Хришћани на Западу: Дикенс, Шилер и Жорж Санд (ова последња „била је једна од најпотпунијих исповедница Христа, не знајући то ни сама“). Но њихов утицај на Западу није никакав: они се више читају и појимају у Русији него на Западу. Злу судбу, отуда, прориче Достојевски Западу. „Наступа четврти сталеж, говори он, лупа и ломи врата, и, ако му се не отвори, 'сломиће их. Тај четврти сталеж неће прошле идеале, он одбацује све досадашње законе. Он не иде на компромисе и уступке, подупирачима нећете спасти здање. Уступци га само већма распаљују, — он хоће све. Наступиће нешто, што нико и не слути. Сви ти парламентаризми, све сада исповедане грађанске теорије, сва сабрана богаства, банке, наука, Јевреји, — све ће се то стровалити тренутно и бесциљно, осим можда Јевреја, који ће се и тада умети наћи. ...“ „Све је то блиско, пред вратима. Ви се смејете?“ „Блажени они, који се смеју!“ „А ја, зар се ја радујем?“ — пита се горко пророк. Достојевски није то говорио из мржње, но, на против, баш из љубави према Европи. „Европа нам је свима драга као и Русија — говори он, — у њој је све Јафетово племе, а наша је идеја — сједињење свих нација тога племена, и још више, много више, до Сима и Хама.“ „Запад је наша друга отаџбина.“ Рус је на Западу као год у своме дому. Европски народи гледају са страхом на Русе. Њихов страх потиче из неколико разлога. Руса је више од сто милиона, Руси знају све идеје Запада, Руси знају 1 Братство или смрт!