Delo

УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ИТАЛИЛИ 25 са сликаром Дућом (t 1319). Ђото беше својим сликама прославио Рим, Асизи и Падову. И Сијењани су хтели да у своме граду имају један споменик, који би га прославио. Они дадоше прилике Дућу, да у томе смислу своје име крунише славом. Дућо одиста наслика једну грандиозну слику која је у тајанственој полутами старе катедрале сијала одозго изнад олтара као право узор-дело. Напред беше насликана Maesta, победоносна Богородица са малим Исусом на руци. Свуда уоколо беху насликани анђели и светитељи. На задњој страни беше насликана у двадесет и шест поља хисторија Страдања Христова. Предела је напред показивала апостоле, а позади осамнаест догађаја из живота Исусова. Цео град пратио је са највећим интересовањем рад Дућов на овој слици. Кад она беше довршена, пренеше је из атељеа сликарева у катедралу у једној свечаној процесији уз клицање свега становништва, уз звоњење звона и уз звуке труба. Све радње беху у граду затворене тога дана. Напред је ишао епископ са многобројним свештенством, затим девет Сињора из магистрата градскога са свима званичницима општинским, а за овима се таласала непрегледна маса народа. Мало и велико, жене и деца узеше учешћа у овој помпезној литији. Са запаљеним свећама у рукама кретала се у највећој скрушености ова величанствена поворка људи за сликом, која је напред ношена. Цели тај дан био је посвећен молитвама и давању милостиње убогима и беднима. Ова интимна свеза између уметника и народа остаде и у XV веку, у периоди ране ренесансе. Са XVI веком ствар се беше већ изменила. У своме чувеноме спису Симпосиону хтео је бесмртни Платон да нагласи, како љубав према лепоме стоји у свези са Идеалним и Наравственим. Може се рећи, е је ренесанса учинила била покушај, да ову свезу оваплоти у лепој уметности. Њен програм од Ђота па до Рафаела састојао се, у главноме, у томе. Dr. Влад. Р. Петковић. Из предавања на Универзитету. Литература: F. X. Kraus; Ј. Burckh a r d t; J. L a п g e; R M u 11 h e r.