Delo

0 МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 371 је Ираклије одредио у солунској теми читаву област, која се назвала Србијом; како се Србима у почетку није тамо свидело и како су они добили предео на југо-истоку од земље коју су већ заузели били Хрвати ит.д. ит.д. Досетка професора Дринова, да је ова, по његову мишљењу баснословна прича Константинова била састављена само на основу филолошкога закључка и да је варошнца „Србија“ у јужној Македонији изазвала код њега такву хипотезу, у нашим је очима неоснована. Ово значи сваљивање својих личних грехова на туђу главу и окривљавање цара, који је, као што је познато, необично пажљиво изучавао своје изворе и копирао документе византијских канцеларија, за оно за што су грешни сами учени слависти.1 Додир Бугара са овим искључиво српским или „по преимућству" српским племенима у Македонији овако црта уважени руски научар. У ово доба, вели он, попут „Словена земљорадника јављају се скитничка племена : Хуни и Бугари.. . Тек у VI веку почиње јача имиграција Бугара, продужава се у VII и VIII веку, али ипак делом у савезу са Србима, особито при крају VIII века.“2 3 * Кондаков баца свој поглед, који је навикао да гледа у далеку, потамнелу прошлост, на ове прве векове живота српскога народа у Македонији и на додир његов с необузданим скитничким бугарским ордама. Он каже: „Једино што ми знамо при крају VII века то је, да се под именом Бугарске звала земл^а која се одликује од такозваних „Словенских Области." Под годином 750 Теофан8 кратко саопштава, да је Константин Конроним покорио (,,заробио“) словенске области код Македоније и друго становништво наморао да призна његово поданство. У идућој, 751 години, цар је пошао на Бугарску и кад је допро до Вергаве, код планинскога пролаза, срели су га Бугари; многи су Грци ту пали и цар се морао вратити посрамљен. Питање је: шта треба разумети под именом „Словенских Провинција код Македоније?" Као да сам текст показује њихово место у сувременој јМакедонији и поред тога у средини планинских ланаца који окружавају МакедониГу са северо-занада и северо-истока. 1 Македошн, 19—20. — Разгледајући књиге сриских историка о овоме добу српске историје, опазили смо једну смешну црту „нове научности“: сужавање смисла и значај ових иначе сиромашних података ! 2 Македоши, с. 7. 3 Теофан је жнвео од половнне VIII до 817. г. и написао је хронику од '.284. до 813 године. 24*