Delo

458 Д Е Л О стар без портфеља у аустријскоме кабинету, одмах поднео оставку корак који је он учинио, кажу, због тога што претходно није био извештен о царевој посланици, и, следствено, није имао начина нити да протестује против ње нити да спречи њену предају. Малодушност и зловоља Пољака што су Рутени примили непосредно царско признање, и ако у облику опомене, само су делимично ублажене једном изјавом коју је после Барон Хајнолд, у име царево, учинио вођи Пољака, Dr. Леу. У тој се изјави вели да је Цар овластио Барона Хајнолда да извести пољскога вођу да је „Цару опет било мило да опази да су Пољаци увек готови да потпомогну мирољубиве тежње у Галицији, и особито пољској странци изјављује своје признање на нарочитој лојалности према њему и на патриотскоме држању и осећањима која су они деценијама показивали1*. Ова изјава чини алузију на напоре који се сада чине да се изравнају несугласице између Рутена и Пољака у Галицији на томе основу, да Пољаци попусте жељама Рутена у питању средњих школа и рутенског универзитета у Лавову. Рутенско питање, које је на тај начин истакнуто у први ред у аустријској политици, јесте, или бар у извесним околностима може да буде, једно од најозбиљнијих питања у Европи. Аустријска страна тога питања је борба коју воде четири милиона Рутена да се ослободе пољскога туторства у Галицији једно стање које се понекад, што не изгледа баш тачно, упоређујеса стањем немађарских народа у Угарској. Докле је мржња Рутена према Пољацима могла да иде открило се од пре неколико година, кад је студенат Сицински поздрављен као рутенски народни јунак што је био убио графа Потоцког, пољског намесника Галиције. Рутени су у ствари Малоруси, а Пољаци их просто називају Русима, ма да их из аустријских политичких разлога у Аустрији увек зову полатињеним именом „Рутени“. Тврђење да у Аустрији нема Руса основно је на једној игри речи. У Аустрији нема Великоруса, али има више милиона Малоруса, или Рутена, у Галицији и Буковини, и неколико стотина хиљада у северној Угарској. По свему, сем разлике у диалекту, они су истоветни са двадесет и пет милиона Малоруса у југозападној Русији. Велика већина аустроугарских Рутена припада унијатској цркви а мањина православној. Пре но што је био дат руски устав, језик Рутена или Малоруса нису трпели у Русији, и поступање руских власти с њима често се критиковало.