Delo

462 Д Е Л 0 овако: 50"/о узима држава, 10% припада савезним државицама као накнада за трошкове око прикупљања пореза, а 40% се даје општинама, на чијој се територији налази обавезни порески објект. Општине имају право да са одобрењем владе ударају нарочите чисто општинске прирезе на овај порез, а у своју корист. Али царевински порез и ти прирези не смеју укупно прећи 30% од прираштаја вредности. Немачка влада очекује од овог пореза 30.000.000 марака. Осим Немачке овај порез постоји у Енглеској, у једном нарочитом облику, а израђени су законски пројекти за Тирол, Доњу Аустрију и Шведску. Што се тиче питања о оправданости овог пореског облика, као најглавнији противник у теорији је Dr. Штруц1. Он је противан порезивању незаслужено стечене добити зато, што сматра да то није правично, и да би онда и душевне способности (као једно незаслужено добро) требало порезати. Ово поређење је сасвим неумесно, те по томе и главна замерка отпада. Док овај писац гледа као порески мотив код пореза на прираштај вредности завист, дотле већина економиста, са чиме се и ми слажемо, налази, да је мотив правичност. Јер кад неко стиче сасвим незаслужене добити, онда је бесумње правично оптеретити то повећање пореске снаге. Тврђење Dr. Штруца, да овај порез поскупљује земљиште и рђаво утиче на цену становима, као и само подизање зграда, показало се као нетачно. Статистика баш показује, да су се ове рђаве последице од 650 општина, где је постојао порез на прираштај вредности, појавиле само у 7 општина. При оваком стању ствари потребно је помишљати и у Србији на увођење пореза на вишкове вредности, нарочито у варошима, где је цена земљишта почела нагло да скаче. Београд у првом реду, услед великих радова, који ће варош модернизирати, пружиће врло повољно поље примене за један општински порез на прираштаје вредности. Радован Поповић. „ЕКОНОМИСТ”, ЛИСТ ЗА ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНО ПОЛИТИЧКА ПИТАЊА. Привредни полет и напредак за последњих неколико година налази се и данас у највећем јеку. Будући у нарочитом географском и политичком положају Србија и у погледу своје привредне 1 Dr. Strutz, Betrachtungen zur Reichszuwahssteuer (Berlin 1911)