Delo

479 Е Е Л Е Ш К Е селу“ од Ст. Сремца и „Пан“ од Кнута Хамзуна, у преводу Станке Ђ. Глишићеве. Сремчева „Лимунацпја“ је довољно нозната и сама се препоручује. „Пан“ је једна интересантна слика из норвешких предела, пуна дивних описа. Сама садржина је безначајна, али је дата у форми која занима. Пуна реализма у природном идеализму ова књига заслужује да се прочита. РАЗНО. Пенчо Славејков. — Представник модерне бугарске књижевности, Пенчо Славејков, преминуо је крајем прошлоra месеца ван своје отаџбине, у Италији. Славејков, син националног песника Петка Славејкова, рођен је 1866 год. у Тревни. По свршеној гимназији и философији у Лајпцигу био је професор, затим управник Библиотеке и Народног Позоришта. Песник душевног живота борбен дух, и нежан и сатиричар, Славејков је био оригиналан таленат и један од најбољих познавалаца свога језика. Он је успео да своје лирске песме одене у најлепше руво те му и ритам и облик песама показује напредак, много већи но и у једног бугарског песника. Сем лирских песама („Сан о Срећи“), познате су његове „рпске Песме" а нарочито је чувена „Крвава песма“, његово најбоље дело. То је недовршена епопеја бугарског робовања и ослобобоћења У њој је Славејков опевао Балкан у коме је оличио народне тежње и идеале и по коме ће му остати трајан спомен у Бугарском народу. Антон Ашкерц. Највећи словеначки енски песник п заточник слободне мисли преминуо је 30. ирошлога месеца у ЈЂубљани. ГБегове многобројне осећајне песме и баладе, хумане и тенденциозне, имају и национални и васпитни значај. Оне су стекле угледно место у словеначкој књижевцости и због своје лакоће, простоте постале су популарне и продрле у широке слојеве народне. Ашкерц је рођен 1856 год. у Штајерској и почео је каријеру као свештештеник. Ово је звање ускоро напустио јер по својој приро 1И није био за католичког свештеника. Доцније је много путовао, стекао нових знања, доживео многе ствари и био у могућности да новим књигама користи своме народу. Ашкерц је био плодан песник и међу његовим многим изданим збиркама истичу се: „Баладе и романсе", „Лирске и епске песме“, „Излет у Цариград“, „Два излета у Русију", „Четврти зборник песама“, „Примож Трубар", „.Јадрански бисер“ и друге. У идућем броју објавићемо једну лепу песму овог великог Словенца