Delo

30 Д Е Л О што што мора брзо ишчезнути, а, међутим, нешто што несумњиво постоји, оно, без чега ништа не би постојало. И излази, да ја не знам, шта сам ј а, а уједно с тим, то је једино, што ја несумњиво знам боље од свега. 2) Одговор на друго питање, — шта је овај свет у коме се ја налазим и живим: нешто непојмљиво по својој бесконачности у времену и простору, тако нешто, што је неминовно некад морало почети и што he се некад свршити, а, међутим, никад се неће свршити, при том по месту мора се негде свршити а у исто време не може се нигде свршити. Једном речи, нешто или непојмљиво, или за мене недостижно, т. ј. ја апсолутно не знам шта је то свет, а, међутим, окружен њим, ја живим у њему и у њему морам радити. То је — на друго питање. 3) На треће питање, — шта треба да радим, — одговор је тај, да све, што бих ја желео да радим за добро оног створења, које је почело на овом свету и које мора на њему свршити, а за које ја мислим да је ја, — све је то узалуд и нема никаква смисла. За оно биће, које никад није почело а увек постоји и које није истоветно с мојим телом, с којим је у вези за то биће ништа није потребно. Како мој живот за мене, за оно, што ја држим за своје ј а, — нема и не може имати никаква смисла, не може имати смисла ни за овај свет, у коме ја живим, и према томе није потребно да радим ни за себе, ни за свет, јер је немогућно урадити ма шта корисно. Збиља, ако само заборавимо свој положај цара, раденика, судије, фабриканта, професора, научника, уметника, члана породице, а имамо на уму само једно, да је сваки само — човек, који се недавно појавио у овом неразумљивом свету и који мора врло брзо ишчезнути из њега, онда нема никаква паметна циља у овом животу, и не вреди ништа радити. Све је ништавно, све је непотребно. Све што урадиш, све је бесмислено, а међутим, док живиш, неопходно је потребно да ма шта радиш. Цео живот је делатност човека у свету, као коња упрегнутог у колима. И човеку је немогућно да не ради ма шта и баш тим радом да участвује у покрету целога света. Тако да, без обзира на то, што за мене, за човека и за цео свет, ма како да се узме, живот је мој бесмислен, ја ипак треба да радим. Некаква сила поставила ме је у такав положај, да морам да радим не за себе и за свет, него за нешто непојмљиво за мене. У том сазнању суштина је сваке религије.