Delo

394 Д Е Л О „Узданица звезда многих милиуна, Узвишен је био над милошћу коуна. Слава нашем добу, деветнајстом вску, Што Млцина роди на углед човеку. Омладина или Српска Национална Странка је стојала у вези са центром бунтовне емиграције Европе у Лондону, разним републиканско-ослободилачким лигама чија је душа био Мацини. Та је веза одржавана преко Владимира Јовановића, изасланика Омладине, кога је Гледстон упознао са Мацинијем. Владимир Јовановић је био послат мисијом да заинтересује у корист српске националне ствари енглеске либералне кругове. Истовремено Мацини је планирао са њим један општи устанак, да кад Италија удари на Аустрију ради Венеције, да Србија с Црном Гором разорава Турску. На жалост, покрет је морао бити обустављен кнез Михаиловом нетрпељивошћу, да се ико други сме и може мешати у српску националну политику сем њега. У истој глави књиге г. Скерлића упознајемо се са Мацинијевим отвореним прекорним писмом Пољацима из 1868 год. у париском ,,La Liberte“, што из мржње према Русима не помажу у борби за ослобођење Срба. Вредно је још споменути и посланицу „Народима на Истоку“ коју им је Мацини јануара 1869 г. упутио, говорећи : „Ви народи на Истоку уздајте се у препорођену Италију. А међусобно гомилајте плодове вашег сопственог рада, уједињујте се, и будите опрезни. Ти Црна Горо! неприступачна, непобедна, буди предња стража у боју који се бије за живот и несависност. Ти Србијо, ти си тек половину својих народних тежња и жеља постигла ! Пробуди се дакле и спреми се да повратиш твоје, јер је право твоје... Сви ви народи на Истоку, знајте да је Исток ваш“. (цитирано по г. Скерлићу из „Србије“ 1869, бр. 21, стр. 244 пом. књиге). Ми нисмо истраживали нешто дубље све ове његове релације са Србима, да бисмо о њима што позитивније могли говорити. Као доказ његових значајних, интимних веза сведочи нам низ његових писама који је објављен у књизи Corrispondenza inedita di Giuseppe Mazzini con *** (Milano 1872). Карактеристично je да ce у овим писмима, у колико је реч о Словенима, најчешће говори о Србима и Србији. Тако у његовој разгранатој кореспонденцији из Лондона и Лугана (где је као прогнаник морао живети) поводом питања о рату с Аустријом ради присаједињења Венеције. У једном писму (датираном од 15 нов. 1863 г. Лондон) он ујемчава извесној личности нарочито