Delo

X Е Г Е Л — НАСТАВАК Једно и много не могу да остану једно поред другога, с тога што међу њима постоји негативни однос искључивања: тај однос би учинио да једно негирајући себе негира и множину једнога. Зато се мора извести синтеза једнога и многога у једној вишој категорији, а то је атракција. Тиме што једно ставља много оно ставља много као множину једнога, а овим оно идеално ставља себе, тако да је однос искључивања у исто доба и однос узајамне везе: једно искључујући друго, одржава друго у егзистенцији. Али ни на атракцији не може да се остане. Атракција је у исто доба и репулсија, и обрнуто, јер једно и искључује и захтева друго, а то је противречност која се мора уништити. Негација атракције је негација целокупног квалитета и стављање нове категорије квантитета: јер негацијом атракције негирамо квалитет у његовој највишој форми, дакле негирамо квалитет у опште и на место квалитета стављамо нешто што је равнодушно према квалитету, а то је по Хегелу квантитет. Код квантитета морамо разликовати неодређен и одређен квантитет, количину и величину. Хегел налази да је математичка дефиниција квантитета као онога што се да увећати и смањши нетачна. Логичка дефиниција количине по Хегелу је у томе, да је она биће које је постало равнодушно према своме квалитету, које се нрема томе може повећавати и смањивати без промене своје ирироде. Код квантитета постоје три групе категорија: 1. чист квантитет (die reine Quantitat) или количина, 2. квантум или величина, и 3. квантитативни однос. Чист квантитет јавља се опет у три облика: 1. континуитет, 2. дискреција, 3. граница.