Delo

402 Д Е Л 0 према квалитету. Међутим при овој категорији не може да се остане. Јер квантитет, који је квалитативан, у исто доба је и квантитет који одређује. На тај начин постаје категорија реалне мере. Како ову тако и пређашњу категорију дели Хегел даље (у великој Логици) на три категорије. На тим категоријама ми се нећемо задржавати. Споменућемо само, да од три специјалне категорије реалне мере (1. однос самосталних мера, 2. чворна линија мерних односа и 3. безмерно) последња, категорија безмернога, има значаја у толико што она преставља бескрајни прогрес у области мере. Кад се квантитет једног квалитета повећава, онда то повећање може ићи донекле без промене самог квалитета, али кад оно достигне извесну тачку, онда наједанпут квалитет престаје (по Хегелу свака квалитативна промена је за разлику од квантитативне моментана) п па његово место јавља се нов квалитет, чији се квантитет опет може донекле да повећава. Ове тачке прелаза једног квалитета у други назива Хегел чворним тачкама (пример њихов имамо у промени агрегатних стања воде: тачка топљења и кључања јесу такве „чворне тачке“). Тиме пак што један квантитет има чворне тачке, на којима постају нови квалитети, настаје бесконачан низ мера, а тај низ преставља рђаву бесконачност, која је противречна. На категорији безмернога не може се према томе остати, она се мора негирати. Њеном негацијом пак негира се цела област категорија мере а тиме и цела област категорија бића, али Хегел између категорије безмерног и пове области категорија суштине умеће једну категорију, коју још рачуна у категорије мере и коју назива постанком суштине (те категорије у енциклопедијској Логици нема). Од три специјалне категорије, у које он даље ту категорију дели, ми ћемо споменути само прву, категорију апсолутне инди ферен ције или и н диферентног супстратума. Тиме што имамо читав безмеран ред квалифицирајућих квантитета, у коме један квалитет прелази у све нове квалитете, ми увиђамо да мора у мери бити нечега што је индиферентно у односу на мерни однос између квалитета и квантитета, а то је индиферентни супстрат (вода на пр. прелази с једне стране у лед, с друге у пару, ми пак називамо и лед и воду и пару водом, што значи, да мора бити нечега што се у свима тим стањима налази, а што више није квалитет који би био одређен мером).