Delo

МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА И СРПСКО ПИТАЊЕ 411 31 (н. с.) маја 1907 године. Овај се споразум тиче Нерсије и Персиског Залива, Авганистана и Тибета. Њим су уклоњени неспоразуми између Русије и Енглеске, као што су уклоњени неспоразуми између Енглеске и Француске енглеско-француским споразумом. Постигнут је, дакле, Тројни Споразум. Док је на овај начин Двојни Савез ојачао, Тројни је ослабљен споразумима Италије са силама из Тројнога Споразума. Поред свију обећања од стране Немачке и Аустрије, Нталија је била доведена у тежак економски положај иолитиком „криспинизма“ и „галофобије“. Отказивање трговачког уговора с Француском 1886 год. руинирало је талијанску привреду и трговину. Преко 700 милиона који су били уложени у талијанска предузећа, тргли су натраг у току једне године француски капиталисти. Увоз у Француску спао је био за две године на 61°/о. Буџет је 1894—1895 године показао дефицит од 180 милиуна. По речима генерала Корси, — „економске последице немачког савеза биле су ужасне".1 Нису били бољи изгледи ни на остварење талијанске политике, да „Северна Африка припадне Италији“ и ако је то било у изгледу приликом ступања у Тројни Савез. Повратак с овог лажног пута био је неопходан, и чим је пао Криспи пала је и талијанска „галофобска“ политика и одпочето француско-талијанско зближавање. Још у септембру 1896 године Италија је „ревизијом туниских споразума“ признала стање у Тунису. За овим је следовао ред заједничких корака на економском и политичком зближавању, док није постигнут тесан споразум. Године 1902, приликом обнове Тројнога Савеза, француски министар иностраних дела Делкасе, изјавио је са трибуне, да је француско-талијанско пријатељство загарантовано и да „ни у каквом случају и ни у каквом облику Италија не може постати ни оруђе ни помоћник напада на нашу земљу". Тек сад, после споразума с Француском, Италија је могла рачунати да ће бити у стању да оствари свој план заузимања Триполиса. За ово јој је потребно било и „традиционално пријатељство“ Енглеске. Оно је било осигурано исто тако 1896 године, али је добило прави значај тек 1904 године, после француско-енглеског споразума. Од тада је у суштини закључен Тројни Медитерански Споразум. Моћ овога споразума показала се у мароканском гштању. На конференцији у Алгезирасу 1906 године, која је сазвана била 1 Anđre Tardieu, La France et les alliances, p. 104.