Delo

34 Д Е Л 0 се труди да створи своју срећу, њему не може бити добро исто тако, као што не може бити добро раденику, који не одговара условима свога најма. Само кад човек разуме свој положај, разумеће, да он није господар свога живота, него и слуга, и син Божији и зато је дужан да испуњава своје обавезе према Богу, само онда може му бити добро у животу. То исто каже се у Јеванђељским речима: тражите царство Божије и правде његове (т. ј. оно што хоће Бог), и све остало даће вам се (т. ј. све оно, што је потребно људима за њихово добро, све ће добити). Да, би човек добио то благо, које је могућно за њега, потребно је, да се не обмањује и да разуме свој положај. У чему је прави положај човека у свету и у чему је та обмана, која чини човека несретним? Обмана је у томе, што људи заборављају смрт, заборављају то, да они не живе, него пролазе. У тој обмани налазе се деца а врло често и зрели људи. Врло често зрели људи чак до старости не мисле о смрти, живе тако, као да нема смрти, као да су уверени, да ће живети вечно. Једини смисао, који животу може дати човек, не заборављајући да је смртан, — тај је, да он није самостално биће, него само оруђе воље Божије. По Његовој вољи појавио се он у овом бесконачном по времену и простору свету и мора провести у њему неко време и затим за увек ишчезнути. Ако је то тако, онда је очевидно, да је живети за удешавање свога живота безумно, а да има смисла само једно — испуњавати вољу Онога, који нас је послао у овај свет ради циљева те воље. Какви су то циљеви? Крајњег циља ја не могу знати, јер се он скрива од мене у бесконачности, али срества за постигнуће његово знам. Срество да се он постигне то је она тежња к добру, која је суштина мога живота, али не за добро моје, него за добро целога света. Циљ, који ја могу да достигнем, то је добро целога света; моја пак тежња к добру само је упућивање на оно, што треба да тражим за свет. Само јасно поимање положаја човечијег у свету и открива човеку праву веру у Бога и у закон Његов. Из тога сазнања свога положаја сама по себи излази покорност вољи Божијој, признавање једнакости свих људи, љубав према њима и њихово служење основном закону животном: чини другима оно што желиш да теби чине. Цео Божији закон, који излази из сазнања свога положаја, састоји се — у покорности вољи Божијој и у љубави према бли-