Delo

444 Д Е Л О жити при одређивању тих карактерних црта, социолози су се сагласили бар у томе, да су само оно факти солидарности који имају одређене карактере. Ипак се делимична сагласност постигла бар код питања о природи тих феномена солидарности. Сагласност та састоји се прво у томе да се само извесним феноменима даје квалитет солидарности. Затим у томе, да ови феномени морају бити социјални. И то у двојаком смислу: у резултату и у средствима. У резултату, јер могу бити остварени само удруживањем; следствено, индивидуални акти који случајно доносе колективну корист нису акти солидарности. На тај начин, милостиња на пр. није акт солидарности, јер је дело појединца и доноси корист појединцима. Једно професионално удружење, на против, је феномен солидарности јер има колективни циљ који може бити остварен само социјалним средствима. Осигурање пак стоји на средини између ове две врсте феномена; оно предвиђа индивидуалну корист, али се остварује само путем удруживања. Најзад ови факти солидарности су есенцијелно феномени економског реда, јер је солидарност, на крају крајева, феномен размене добара. — Солидарност је размена, жртвовање једног садашњег добра за будуће, јер остварење будућег добра, циља солидарности, може бити само преко садашњих жртава, залагањем садашњег добра. Добро које се жртвује обично је индивидуално. На пр. члан синдиката мора улагати своје добро у интересу професије. Али то добро не мора бити индивидуално; доказ међународна солидарност. Установа Међународног Суда јесте установа солидарности. А ова се солидарност реализује жртвовањем садашњег добра једног целог народа у интересу будућег добра човечанства; овде жртва није индивидуална. Но основна црта солидарности је неједнакост странака које размењују добра, комбинована са захтевом да једна од њих мора бити група. Будуће добро мора увек бити колективно. И тако тек сва три поменута елемента сачињавају природу и карактер феномена солидарности. На тај начин добива се оваква дефиниција солидарности: социјална солидарност је размена једног садашњег, индивидуалног односно колективног добра, за будуће, које мора увек бити колективно. 2. Други резултат конгреса односи се на солидарност као факт који се јавља у појединим земљама. Одредивши карактерне особине солидарности, конгресисте су своје посматрање скренули