Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 169 непријатељства. Савезници су постигли што су хтели, ослободили су своју потлачену браћу и зато су одмах пристали на преговоре о примирју и миру. Ти су преговори уродили успехом, примирје је закључено и 30. новембра о^почети су преговори о миру, који ће бесумње ускоро бити закључен. Ратне операције су дакле завршене и мир ће се закључити. Тиме би по изгледу требало да буде решено и цело питање. Али, на жалост није тако. Осим ратујућих страна постоје и т.зв. велике силе које истичу своје особене претензије и своје захтеве. Да није тих захтева великих сила ситуација би много простија била. Балканске државе су предузеле рат на свој ризик, принеле су силне и материјалне и животне жртве, потукле су Турке и ред би био да плодове својих победа уживају по својој вољи, како се споразумеју су побеђеним прогивником. Али неке од великих сила то не допуштају. Овако решење Балканског Питања њима се не допада, jep не одговара њиховим плановима. У првом реду Аустрија сматра да има право да каже, шта она допушта и шта не допушга. Али онда и друге силе истичу исто такво право и отуда сукоби, који су прилично заоштрени. Главно питање, које је потисло у страну сва остала питања, јесте питање о границама нове Србије. Аустрија мисли да има права да одређује, докле се сме пружати српска граница, а докле не сме. Специјално аустриска влада тражи, да Србија ни у ком случају не изиђе са својим границама на море. Два разлога истичу се против проширења Србијиног до самог мора. Ниједан од тих разлога није правне природе. Оба се своде на то, што Аустрија мисли да је са својим савезницима толико јака дипломатски и војнички, да може по праву јачега своје захтеве да постави. ГТрви разлог је тај, што би се Албанији, која треба да постане самостална држава, одузео велики део земљишта, а то би се противило начелу народности, по коме земље Балканског Полуострва треба да се расподеле. Аустрија истиче дакле начело народности, тврдећи да су Албанци особена народност, обдарена интелигенцијом, народносном свешћу и културним способностима. Ми наводимо ово као јединствен пример у политичкој историји, да се позива на начело народности она држава, која се заснива на негацији начела народности. Даље не треба трошити речи о овом разлогу, јер он је чисто привидан разлог. На другом месту Аустрија сматра да ће њени поморски интереси бити угрожени, ако Србија добије излаз на море. И овај разлог у овом облику не постоји у ствари.