Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 171 али ће јој то тешко поћи за руком. Ми смо готови на уступке, који се најзад могу и захтевати (аутономна Албанија), али кад се доведу у питање наша част као самосталне државе и наша егзистенција, ми немамо да бирамо: један пут је једино отворен, иа кад се морамо тући, онда ћемо се бар тући са много већим задовољством, него што јето био случај са првим ратом. На муци се познају јунаци, биће наша девиза у тој борби са „силном и моћном Аустро-Угарском, која има више од милијон бајонета'1, али нема онога, што народе носи и води у рат, нема срца јуначкога. А није Србија ни без пријатеља, који ће је достојно помоћи. Нећемо дакле рат, али га се не бојимо. Ово треба и у Аустрији да се зна. Све ово речено је као хипотеза. Најбоље ће бити, да велике силе упуте Аустрију да буде скромнија, кад се и Србија задовољава скромним уступцима, само да се не би мислило, како она по сваку цену хоће рат. Србији је после овог рата потребан мир, да би у миру културно подигла и уредила своје нове области. Ту ће требати доста времена и доста интензивног рада, али најглавније ће учинити слобода, тај велики принцип друштвеног живота, без кога нема напретка. У Новој Србији биће слободе и то је највећа добит, коју смо донели својој браћи. Све остало доћи ће полако и постепено, и Европа ће у врло скором времену видети, каква будућност очекује те крајеве. Мала Србија ће и на том културном показати истеуспехе, којима се одликовала и на бојном пољу. То је оно, што сваког Србина доиста мора обрадовати. Politicus. АГАДИРСКА МИСТЕРИЈА. Првога јула (п. н.) прошле године немачка влада јс сасвим изненада упутила ратну топовњачу „Пантер" у малену руку Агадир на мароканској обали према Океану, под изговором да немири и несигурност по странце у том крају, где су интереси немачких трговаца и индустријалаца јако ангажовани, захтевају ту меру. Мароко које се дотле сматрало да политички долази под искључиву сферу Француске, изгледало је да ће најзад довестњ после много инцидената за последњих седам година, или до рата између Француске и Немачке, или до — поделе, тако да и Немци добију свој део. Корак немачке владе, изненадан и одсечан, изазвао је запрепашћење у Паризу. Али данашњи Французи нису тако осет-