Delo

426 Д Е Л О појачан бар једном дивизијом редифа, што је давало утврђеном логору око 40.000 људи као гарнизон. У Габилару стајао је читав један корпус, вероватно II, који је био дошао из Галипоља. У Јениџе још један корпус, I, из Цариграда, али смањен за једну дивизију, која се налазила у Епиру. Укупно ова два корпуса давала су одприлике 50.000 људи. Најзад, у Киркилису, један активни корпус, III, који је ту редовно и гарнизонирао, потпомогнут једним корпусом резервиста, састављеним од две дивизије редифа, XVI корпус, у околини Петре, као и другим двема дивизијама резервиста из Родоста и Галипоља. По оцени самог генерала Димитријева укупна снага турских трупа код Киркилиса износила је око 65.000 бораца. Значи, према томе, да су Турци, двадесет дана по објави мобилизације, на овом војишту могли приближно иставити 160.000 бораца, — на војишту главном, где је успех за њих био примордиални услов живота и егзистенције, ако нису хтели да ишчезну из Европе. Остављајући на страну остале трупе, рачунајући ту и 25.000 људи 11. дивизије, која је још била у Пловдиву, три бугарске армије достизале су свака, ако не и премашале, цифру од 75.000 људи. Дакле више од 220.000 људи, потпуно организованих и дисциплинованих, занетих нечувеним жаром и духом, спремало се да нагрне у Тракију, где Турци поред свих напора нису могли мислити да им се одупру. Тако се показује, још у првим тренутцима, главна мана погрешног распореда турских трупа, који је потицао од фон дер Голца: два евентуална бојишта, једно у Тракији, друго у Маћедонији. Требало је, очигледно, жртвовати споредније војиште главнијем и не дати подједнако четири корпуса војске једноме, и три корпуса са три самосталне дивизије другоме војишту. Али, што je још страшније причинила организација немачка, то је права небрежљивост која је владала у Турској у погледу спреме у позадини за исхрану војске, у интендатури, која тако рећи није ни постојала, у опште у погледу снабдевања храном и муницијом, без чега војска не само не може да се креће, него ни да се туче. * • $ * Прва армија се ставила у покрет 6. октобра, и то 3. дивизија долином Тунџе на обема обалама, а прва преко Војалика и Вајсала у општем' правцу ка Тасли Муселим. Десета дивизија,