Delo

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 433 задини, у резерви. Прва бригада (19. и 7. пук) била се скоро цела развила цред Ески Полосом, не успевши међутим да то село заузме. За време ноћи, 44. и 19. пук учинише, сваки у својој зони, још je^arf покрет за 500 метара напред, па се понова укопаше. На крајњем левом крилу III армије, колона бр. 4 није се бори7гд.г*Услед стално рђавог времена, задржана тереном необично тешким, а нарочито због бедних путова, којима се није могло кретати, бригада 5. дивизије, из које је та колона била састављена, није могла прећи Алмаџик, који би од претходнице заузет. Ова бригада није ни пушку испалила 9. октобра. Десетог октобра међутим, генерал Димитријев, чији је главни стан био пробавио ноћ у Карамаци, изда наредбу да се понова предузме офанзива, Он сам лично је стално пратио напоре колоне бр. 2., т. ј. 4. дивизије, према Ески Полосу, напоре чији је успех или неуспех имао тога дана да донесе победу или пораз. Време је 10. октобра постало још неповољније него дан пре тога. Киша постаје још жешћа и трупе, уваљене до појаса у баре и блато ровова, веома су трпеле од јаке хладноће. Борба би настављена у 6 сати ујутру, на целој линији, али њен резултат је био, готово целог дана, скоро никакав. Стеновита и неравна природа терена била је, нарочито, од драгоцене помоћи Турцима. Ја хоћу нарочито да нагласим тешкоће кретања у овим крајевима. Извесне падине, по којима су вршени напади, тешко су приступачне и за једног шетача, без терета нити ичега, што би отежавало кретање. Много детаља о свима нападима нисам могао прибавити. Бугари су напредовали мало, „врло мало“ признаје и сам пуковник Асманов. Општи је резултат био, да пред крај тог дана, око 6 сати увече, напад на линији Ески Полос—Кадикеј, није, тако рећи, довео ни до каквог резултата. У том тренутку, међутим, заобилазна акција, коју је извела резервна бригада 4. дивизије, а нарочито 43. пук (који прошлога дана није био ангажован у борби), довела је до напуштања Елки Полоса од стране Турака. Турци су, пред ноћ, држали још и, како изгледа, врло чврсто, линију код Петре, воденице на Теке-Деру (4 километра источно од Петре), стеновите брегове код Караја и Демир Капуа. Ускоро по спуштању мрака престала је-канонада, али две противничке пешадије, заклоњене у својим рововима, нису престајале, усред црне ноћи, да измењују нову пушчану паљбу. Тада се Бугари одлучише да покушају један ноћни напад. једно можда због тога, што су се бојали таквог напада с турске Дело, књ. 67. 28