Delo

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 437 и сусрете встановништво, које је са цвећем излазило на сусрет лобедиоцима. Тако су војници генерала Димитријева сазнали, да је Киркилисе већ пало у њине руке, док су се они спремали да н"аставе борбу. ^Ј^еђутим, не губећи време, наредбе буду издане да се настави кретање, у нади да се потуку коначно остаци Турака при повлачењу. Дивизија 4. би упућена на Кавакли, њена десна бригада оде од Герделиа ка Кујун Ђаур и Јениџе. Шеста дивизија, задржана у другом реду, упути се ка западу, тако да би избила на десном крилу и ушла у борбу сутра дан. Увече 11. октобра она је стационирала око Кереметлије. Пета дивизија прође кроз Лозенград и учврсти се у Азанбејли, док је лево крило њено продрло до Искибдере. Али непријатељ је био ишчезао, и пред неизвесношћу о њему, бугарска војска би принуђена да се заустави. Контакт с непријатељем био је изгубљен. Никаквог другог видљивог трага од Турака није било, до оних жалосних остатака њиног бегства, растурених свуда по пољима и путовима. Тада, због врло велике заморености трупа, немајући међутим никаквих података о положају непријатељске војске, генерали Кутинчев и Димитријев, одлучише споразумно да обуставе даље кретање трупа и да ту сачекају извештаје, које им је, бесумње, требала послати коњичка дивизија генерала Назлимова, већ упућена на југ, према Баба Ески. Ова коњичка дивизија изгледа да је имала релативно незнатно учешће у скупу свих борба што смо их споменули и услед којих турски напред истакнути корпуси беху одбачени ка југоистоку, док се пак, с друге стране, опсадни круг око Једрена довршавао. Видели смо да је она била ангажована северно од Селиолуа, још 6. октобра, и да је кооперисала, борећи се пешке, у акцији 1. дивизије, не могући међутим дејствовати сасвим успешно услед недостатка артиљерије. Њена је мисија била у овом тренутку да доведе у везу своје кретање са десним крилом III армије, да рашири на тој страни заобилазну акцију колоне бр. 1 и да се постара нарочито да пресече гвоздени пут од Киркилиса ка Баба Ески, код Каваклиа. Тај последњи део мисије извршен је 11. октобра и у исто време коњица је имала прилику да дејствује против последњих фракција турских, које су у том моменту ишчезавале на југу. Официри из ■ове коњичке дивизије причали су ми доцније, како су били готово у очајању што нису могли искористити тако дивну прилику,