Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД СРПСКО-БУГАРСКА КРИЗА. У одговору на интерпелацију народњачких посланика о по.дели освојених територија, изложио је председник владе г. Пашић у опширном експозеу, 15. прошлог месеца, гледиште које је влада -заузела у том питању и за које се заложила да га и оствари. Том приликом је г. Пашић, између осталога изјавио и ово: „При склапању савезног уговора Србија је највећу важност полагала на до•бијање јадранског приморја, јер јој је оно могло осигурати независан живот. И ради добијања приморја, она је много попуштала у другим питањима, па се могла задовољити и са територијом, која је линијом уговорном за Македонију означена била, јер је могла да има неколико пристаништа на Јадранском мору. Кад јој је приморје одузето, одузета су јој и јадранска пристаништа. Одузет јој је независни економски живот, и сада је она приморана да осигурава своју економску независност на друге начине... Србија је принуђена да обрати своју прву бригу на то: да осигура •себи пут извоза и увоза на Солун. А то ће постићи ако се по•стара да жељезнице које воде од Скопља к Солуну и од Битоља к Солуну — не могу бити затворене за њен увоз и извоз. До тога пак Србија може доћи, ако буде имала непосредни додир с Грчком. Србија се мора чувати таквих граница, које би могле спречити њен увоз и извоз. Ми смо сада с Бугарском у пријатељству и у савезу, али се времена могу изменити без наше кривице, па нам могу Аустрија и Бугарска затворити сваки додир с осталим -светом“. Право Србијино да тражи нову границу према Бугарској, уместо уговором утврђене границе, изводио је г. Пашић из тог факта, што су се многе битне тачке уговора у току рата изме-