Delo

220 Д Е Л 0 других стракака, рат противу Турака свети је рат. Главни уредник социјалистичког листа Камбане, Кристо Стончев, као прост војник. даје пример храбрости; он први улеће у логор Јавер паше који је, после тога, био заробљен, са целом својом војском. на ушћу Марице. То јуначко дело донело му је крст за храброст и нашло у истој странци много подражавалаца. •j: Тој маси сурових и тврдоглавих сељака који чине бугарску војску, ставио се на чело официрски кор који је изишао из ње ‘Саме. Бугарска је земља у којој нема породица које би могле имати илузија да себе сматрају вишима по старини од других; некадашње турско завојевање све је изравњало под собом. Бугарска аристократија, из тога времена, да би спасла своја добра, прешла је непријатељу; постала је мусломанска, то јест турска. Од тада, нема племства и, према томе, нема ни симулатора племства. Сама грађанска класа тек почиње да се рађа. Национална територија изванредно је распарчана. У свакоме земљораднику је по један мали сопственик навикнут да живи као раван с равним са својим суседима. Бугари су, карактеристично, сељаци, земљорадници; они то кажу; они се тиме хвале, и сама та искреност оплемењује их. Бугарски официр разликује се од подофицира и војника ■само нарочитом наставом коју су му дале војне школе. Али је он сам, увек или готово увек, син земљораднички и не замишља ни по чему да припада друштвеној класи која је друкчија од народа. Бугарска је најдемократскија од свих јевропских земаља. У њој, официр се сматра чисто и просто као претпостављени у организацији народне одбране и никако нема кастички дух. Известан број ђенералштабних официра и посебних родова оружја •образовао се у туђини, поглавито у Петрограду и у Турину, што објашњава што је италијански језик врло распрострт међу твима. Наша ратна школа није играла препондерантну улогу, како по неки замишљају, у васпитавању бугарских официра. И тако, за време овога рата, апсолутна истоветност профе■сионалних бугарских официра и официра из резерве изгледала је очита свим туђинским посматрачима. Немогућно је у рату распознавати једнога од другога : иста снага, исто марцијално држање, иста патриотска оданост. То је отуда што је овде официр 'од каријере без надутости, док је резервни официр без мекуштва.