Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 229 :шту. Владалац, Румунска Влада и јавно мњење употребили су свеколики свој утицај да се захтеви Србије савршено остваре. Тада се савршено јасно видело да је парола румунске политике Велика Србија и да је само тај нови политички принцип Румуније вршио утицај на савршено пријатељско држање Краљевине Румуније. У марту месецу је Букурешки Кабинет саветовао Србији да ни по коју цену не уступи Битољ и Вардар. Али, тај, нема сумње, пријатељски савет није претпостављао никакву практичну помоћ Румуније у решавању балканске кризе и није разбио скепсу којом је Краљевска Влада у Србији, може бити, била задахнута према једној држави која се одувек сматрала као експонент аустроугарске политике на Балкану. Чак и оружана акција Румуније могла је још подржавати ту скепсу и могла је претпостављати себичне смерове који се могу задовољити, захваљујући до крајности незгодном положају Бугарске. Тек отворено држање Румуније на Конференцији Мира у Букурешту могло је разорити све основане и неосноване сумње. П. С. Талетов.