Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 231 У § 7 говори „оизвору и генези морала“ одн. о етичком априоризмуиемпиризму. У§8 говори „о мотивима морала" одн. о етичком интелектуализму (рефлексивна Етика) и емоционализму (емоционална Етика). У § 9 говори „ообјектуморалнеактивности“ одн. о правцима етичким индивидуализма и универзализма. У § 10 говори „о крајњем циљу моралне активности“ одн. о етичким правцима субјективизма и објективизма, од којих први правац има две специјалне форме, хедонизам и евдемонизам, а други четири специјалне форме, перфекционизам, еволуционизам, натурализам и утилитаризам. Напослетку у § 11 говори „о главном принципу“ одн. о етичким правцима формализма и телеологијске Етике и о љубави као последњем трансцендентном принципу морала. У пишчево решење изложених питања овде нећемо улазити. Поменућемо само, да нам се од свих наведених одељака одељак о слободи воље чини понајслабији и да пишчево издвајање љубави као трансцендентног надморалног чисто религијског принципа хришћанског морала (стр. 112 и д.) неће наћи одзива код званичних преставника хришћанства, и поред његовог психолошки неоправданог покушаја да љубав престави као „ствар воље“ (стр. 113). Пишчева књига преставља покушај модернизирања хришћанске Етике, покушај који је у напред осуђен на неуспех. Као прва оријентација у области етичких проблема његова се књига може међутим препоручити српским читаоцима, јер је написана јасно и прегледно. Dr. Бранислав Петронијевић. 3eorges Blondel, Les embarras de l’Allemagne (Paris 1913, p. 335, 8°). Мирко M. Косић, Модерна Германија (В. Кикинда 1913, стр. 308, вел. 8°, цена 4 дин.). Најбољи начин да се упозна једна земља, њено друштвено и опште културно стање, је, нема сумње, непосредно опажање и проучавање на лицу места. Оно што човек сам види, не може се заменити никаквим, ма колико савршеним описом. Али, на жалост, свакоме није дата могућност да пробави извесно време у другим, страним и, напредним земљама, те поред свег савршенства саобраћајних средстава, поред свег, тако интензивног додира