Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 245 жовим мишљењем". Рутени су га се просто одрекли. Па и сами ' Чеси са деснице и радикали одрекли су му помоћ. х Ништа мање није опасна економска ситуација у Аустрији. Као што народ нема своју националну Државу, тако је не поседује ни у материалном смислу: имовина, богатство Аустрије подељени су између племства, цркве и Јевреја. Цифре су поражавајуће. У Аустрији је племство тако богато да постоје читаве праве мале краљевине, које су феуд једне породице. Такав је случај са кнезом Шварценбергом у Чешкој. Потоцким у Галицији, Лихтенштајном у Моравској. Сопственост кнеза Шварценберга у јужној Чешкој изгледа овако: 7 добара fidei commissa у величини 127.140 хектара, 4 закупна имања 18.457 хектара, 12 замака, 95 млекарника, 85 шумских управа, 12 фабрика пива, 2 •фабрике шећера, 22 стругаре, кречане и рудници графита. На томе имању има 87 цркава, 73 парохије, 5000 сељачких породица, неколико хиљада радника, неколико стотина чиновника. «Чист приход само од земље износи 2,000.000 круна. Лихтенштајн, тажође у Чешкој, има 107.837 хектара. О црквеним добрима не зна се тачна рачуна. Из онога што је познато, католичка црква у Аустрији има 813 милиона, овако лодељених: Један, не мали, проблем Аустрије јесу Јевреји, без којих се •не може, а који се, ипак, гоне на све стране. Њихово ослобођање, отпочето 1848, постало је потпуније тек 1867. Од тада, они почињу вртоглаво да се шире у варошима, па и у селима. Пре те године, Јевреји нису могли имати земаља; у Галицији су то право добили тек 1877 године, а већ 1890 године имали су, у тој покрајини, у својим рукама Гб целокупне приватне својине. Породица Ротшилд има, сама, V4 Чешке, домен седам пута већи но што га има царска породица. У њиховим су рукама новац и послови. Они су на пијаци и на оерзи, као и у великој трговиви. Они убијају мали рад и занатлију. у земљи и непокретностима . . 3 у државним хартијама . . . . 3 у приватним капиталима . . . у другом са укупним годишњим приходом од 301.500.000; 387.270.000; 70.500,000; 54.200.000, 60.0000 круна.