Delo

302 Д Е Л 0 3. Друге Париске Банке. а) Credit Jndustriel. Међу париским банкама, CreditJndustriel (Societe Generale du Credit Jndustriel et Commercial) ce највише приближује трима великим кредитним институтима. Има писаца који сматрају Credit Jndustriel као четврти велики кредитни институт. Сличан им је по својој акционарској форми и по величини свога капитала, али ипак његов капитал далеко изостаје иза капитала трију великих банака и, на супрот њима, Credit Jndustriel не располаже филијалама у унутрашњости Француске. Credit Jndustriel је основан 1859 године са номиналним капиталом од 60 милиона динара, који је данас достигао суму од 100 милиона. Ипак је само 25% стварно уплаћено. Има једну филијалу у Лондону, отворену 1895 године. Иначе се његов рад ограничио поглавито на Париз и на околину, где број његових филијала изиоси 40. Credit Jndustriel је поглавито депозитна банка, али учествује и у индустријским предузећима, те би се тако, према својој политици, могао да уврсти између Credit Lyonnais-a и Контоара. Суделовао је у свима већим емисијама. б) Пословне банке. Једну велику групу париских банака сачињавају т. зв. „пословне банке“ (banques d’ affaires) или „финансијска друштва“ (societes financieres). Ове се банке одликују тиме што обично раде искључиво сопственим средствима или новцем капиталистичких синдиката, које они оснивају и којима оне управљају. Баве се чисто финансијским операцијама, а поглавито емисијом страних папира. Banque de Paris et des Pays-Bas. — У овој категорији пословних банака највидније место заузима Banque de Paris et des Pays-Bas. Она je постала 1872 године спајањем једне холандске и једне париске банке. Почевши од великог француског државног зајма од 3 милијарде динара у 1872 години па све до данас, Banque de Paris је пружала своје услуге готово свима земљама Европе и Америке. Њена главна делатност и састоји се у спровођењу емисије страних државних зајмова на париском новчаном тржишту. Она је најјача пословна банка у Француској. Ради сопственим капиталом и не прима депое од публике. Основни капитал повишен је 1907 године на 75 милиона динара.