Delo

320 Д Е Л 0 остаје косово-пољско војиште важније од овче-пољског војишта у случају турске офанзиве. Ако ми будемо концентрисали главну снагу око Врање, не може се веровати да би турски операцијски план био добар, кад би и они упутили главне операције долином Мораве. Напротив овде би требало упутити споредну снагу, да српску главну снагу држи у шаху, а главне операције упутити преко Прокупља ка Нишу и Медвеђом ка Лесковцу, те на тај начин довести српску зојску код Врање у један деликатан ако не безизлазан положај. Буде ли пак главна снага српске војске концентрисана у долини Топлице, онда је сасвим јасно да ово војиште постаје главно, јер му географско-стратегијску важност потенцира стратегијско-маневарски елеменат. Напослетку буде ли главна српска војска концентрисана код Ниша у циљу да ту бије одсудну битку, ипак косовско војиште остаје важније од овче-пољскога војишта, јер се може извести успешнији и деликатнији маневар са западне и северне стране него са јужне стране. Овим расматрањем утврђено је довољно јасно: да је на балканском ратишту било најважније српско војиште (вардарско), а да је на српском ратишту у случају наше офанзиве важније овче-пољско војиште. а у случају турске офанзиве, а српске дефанзиве главно је косовско војиште. В О Ј С К Е 1. Јачина војсака. — Српска војска мобилисала је у овоме рату: 1 коњичку дивизију 4.000 људи 5 дивизија I позива народне војске 125.000 „ 5 дивизија II позива народне војске 100.000 „ 6 прекобр. пеш. пукова I позива нар. војске 24.000 „ Градски арт. хаубички и брд. арт. пук укупно 3.000 „ 15 пукова III позива народне војске 75.000 „ Укупно 333.000 људи Турска војска мобилисана противу Србије износила је: V, VI и VII низамски корпус, три низамске самосталне дивизије и 13 редифских дивизија и 60.000 Арбанаса укупно 310.000 војника. 2. Формације војсака. — О формацији српске војске нећемо говорити, јер је она позната читаоцима у потпуности. Ма