Delo

•366 Д Е Л 0 Многе старе грчке обичаје, њихово морално стање и потледе на свет је Еврипид изнео у својој драми, сентенце о судбини и о боговима ; Еврипид је унео рефлексије у грчку драму, са самосталним погледима. Одбацио је онај идеални свет, из кога су Есхил и Софокле црпели предмете за своје драме, и почео је описивати личности са њиховим страстима. Ипак то не значи, да су одбачене и сентенце о судбини и боговима, митолошки свет и игра судбине. Само што код Еврипида нема потпуне вере у богове и судбину; код њега се јавила сумња, а с њоме и размишљање о свему нејасном и мистичном. Отуда и судбина његових личности зависи много од самих њихових радња. Уношењем љубави у драму Еврипид је створио романтику. Еврипид је у почетку због ових новина дочекан са неповерењем. Тако га је Аристофан исмејао у „Жабама“, ставивши Есхила много изнад њега. У песничким сентенцама и погледима на свет Гете је потпуно самосталан. Гетеова Ифигенија преставља морално стање новог времена, као што Ифигенија Еврипидова преставља стари свет. Овој самосталности песничких погледа и сентенца придружује се стварање узвишеног карактера Ифигеније до идеалне висине, престављајући идеал човечности. То је Гетеова самостална творовина. Гете је међутим чисто драмски део позајмио од Еврипида, ма да су и ту многе радње измењене. О вредности ове Гетеове драме постоје различита мишљења. Хиполит Тен је назвао „Ифигенију“ у „Философији уметности“ великим уметничким делом, док је модерни критичари не уздижу много. Сам Гете је у доцнијим годинама мало марио за ову драму, зато шго није волео успомену на оне дане, када је писао Ифигенију. И ако је предмет грчког мита драмски врло јак, и ако је у главном Еврипид створио племенити карактер Ифигеније, ипак је зато био потребан јак поетски дух, као што је Гетеов, да се удуби у драмски смисао; да осети сву драматичност noмирења у трагедији Танталовог поколења; да унесе многе своје погледе и сентенце самосталне; да осећај хуманитета појача код Ифигеније, чија се душа буни против варварства скитског краља Тоаса у речима: Der missversteht die Himmlischen, der sie Blutgierig wahnt; er dichtet ihnen nur Die eigenen grausamen Begierden an...