Delo

372 Д Е Л 0 црте Гетеове. Што му је пао у део злочин, казна се смањује тиме што је то освета рођеног оца и што је сам Орест својевољним жртвовањем готов на све патње у својој грижи савести. Као такав он се и појављује у Гетеовој драми, не само са жељом; ослобођења, него и са жељом смрти, која би дошла као казна за грех. Орестова се фигура зато много више истиче у Гетеовој драми него у Еврипидовој. Она нас јако привлачи својим презирањем живота и јуначким поступањем у појединим моментима.. И у Еврипидовој драми је у главноме оваква фигура Орестова, само је Гете још појачао и идеализовао. Међутим и Еврипид је Орестовој фигури дао од свога духа, који сумња у богове и не верује у њихову реч. Орест каже: „Све сам му (Фебусу) веровао; од њега наговорен да будем матероубица, пропадам сада. Видовити Фебус нас преварио. Он нас послао што^ даље од Грчке“. Еврипидов Орест више сумња у реч богова и боји се смрти, док се Гетеов Орест каје за своје дело, и у томе кајању иде до узвишености, жртвујући све. Зато је Гетеов Орест симпатичнији. Али ипак је Еврипидов Орест племенита природа. На крају другог чина Еврипидове драме Орест пристаје на своју смрт, остављајући Пиладесу да носи Ифигенијино писмо у Грчку. Овде је врло лепа емоција, кад Орест, и незнајући да говори својој сестри, узвикује: „О кад би ме сестрина рука сахранила!“ Из одговора Ифигенијиног сазнајемо ондашње обичаје при сахрани: „Даћу ти много накита у гроб, полићу ти тело жутим уљем„ а у ватру ћу ти посути цветно мирисног окрепљења, златног планинског меда“. У другарској љубави спрам Пиладеса, Орест пристаје на смрт. Ово исказују лепо и кратко диалози кора и Ореста на крају другог чина. Међутим, у овој жељи смрти Гете је приметио једну фину нијансу. Док Еврипидов Орест жели смрт и зато да би спасао свога друга Пиладеса, дотле Гетеов Орест има за то мотив само у кајању. Шта више он жели да се страхота те смрти повећа тиме, што ће га сестра убити. На тај начин је Гете идеализовао Орестову личност. Еврипидов Орест је међутим више реалистичка природа и више одговара природности. Конзеквентност у Орестовим радњама, које су потекле из. мотива кајања за учињени злочин, на тај начин је примећена код.