Delo

382 Д Е Л 0 Укупна снага бугарске војске код Чаталџе износила је, као што смо приближно одредили, једва 140.000 људи. Команду над трупама обеју армија имао је генерал Ратко Димитријев, ма да је Врховна Команда задржала за себе право одлучивања о операцијама. Генерал Димитријев задржао је и команду над својом армијом и није добио ниједног генералштабног официра више за савлађивање овог вишка рада који је проистицао из главне комаиде обеју армија. Изгледа међутим, да никаква незгода није отуда произишла, јер се измена саопштења између двеју армија ограничила на узајамно слање официра ради одржавања везе, и на један састанак шефова обеју армија два дана пре напада на Чаталџу. Цело једно после подне радила су оба генерала са својим шефовима штабова заједно, споразумевајући се о начину напада и о мерама које ће се предузети. 28. октобра предстраже су прешле Анзстазиски зид1. На десном крилу, на супрот безуспешним покушајима једне турске ратне лађе, која је бомбардозала варош, Бугари заузеше малу луку Силиври. Штаб III армије дође у Странџу истога дана, а штаб I армије у Фенер, где се намести дефинитивно. 29. октобра настави се марш трупа, лаган, развучен, по страшним путовима, марш људи исцрпљених, изнурених. 30. октобра најзад све претходнице обеју армија доспеше до линије узвишица, које доминирају отвором што се пружа од језера Деркоса до залива Чекмеџе. Операцијска наредба од тога дана објавила је то поносито: „Десно крило наших армија стигло је на Мраморно Море, а лево крило на Црко Море“. Истог дана, 30. октобра, штаб генерала Димитријева наместио се у Ерменикеју, одакле више није требао ни да се помиче. . А 1. новембра штаб генерала Кутинчева намести се у Кадикеју, неколико километара западно од варошице Чаталџе. Још уморнији и исцрпљенији, него ли Бугари, Турци су пустили непријатеља да се слободно креће. Противно оном што је било код Киркилиса, где је било потребно чувати се сваког покрета у напред, ради отпора, јер би се тиме ризиковало, као што се фактички догодило, да се и утврђено место евентуално изгуби, ако би се битка изгубила, — овде је требало сасвим друкчије радити. Требало је искористити једно сасвим испресе1 Амастазмски знд (Ескн Кала, турски) полази од Црног Мора на 16 км. ссверозападно од језера Дсркоса, п достиже у Курфалн, на 17 км. западно од Чаталџе, гвоздени пут за Цариград.