Delo

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 393 пријатељством гордим, ово вечерас наше овде под домаћинством архитекте непролазно значајног Павиљона Србије на Јубиларној Мађународној Уметничкој Изложби у Риму, једна компактност енергија, организам један пријатеља чврсто споразумних у великој и истоветној вољи која је сва од југословенског морала начињена и сва пожртвована моралу Југословенства; вољи пожртвовања, култури нас Руса, Пољака, Чеха на Балканском Полуострву, Словенске Мисли на Југу, на трима јужним морима од словеначког Трста до бугарског Галипоља. Због величине енергије своје и југословенског дакле морала, од којих је — неизмерно ја хоћу и жудим да верујем — саздан пријатељски и раднички овај наш круг, (који ће имати само да расте и једино да се јача кроз мучне борбе које му предстоје и заснивајући се на знаменитим победама које ће му, како ће он бити рад Југословенства на самом себи, бити неизоставне) дозвољено је, моја господо, за моменат само један изгледати и одвећ младачки и хтети поновно једно заснивање одбора некаквог и друштва. Нама се ради о гордости и части националног нашег живота, о народу големом и патничком, великом народу мученику чији смо културно и на модеран начин, савремено-европски, освештени синови; о достојној животне снаге тога народа ради нам се моћности и моралног херојства, о културној, духовној, најбољој и правој величини. И како је култура нација истоветна са славом и угледом, са вредношћу и са животом нација у животу људства, у вековима и свепросторности његове историје, ми хоћемо, господо пријатељи, кругу овом нашем, да — нама колико је могуће и на нас колико пада — ударимо основе, прво копање само да зачнемо и камен ако будемо могли да положимо само један, последњој и највишој, целој и правој култури још нестворене нам нације, што ће бити уједињеност и величина, дивота и силност српско-хрватске и словеначке народне душе с бугарском. Големи тај задатак себи поставивши, векован у ствари а не деценијски, културни, особито пак уметнички програм наше нације, Југославије, те која нам је императив балканске цивилизације, ми имамо, господо пријатељи, што сте вољни за претешки и предивни посао југословенске културне обнове, право императивко и одборе чак рђаво гледане да састављамо, и седнице да одржавамо и друштва да заснивамо, и да водимо записнике; и да, на некакав начин, изгледамо чудновати самима себи и да смо увеселење и ругло непријатељима, којих је као