Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД ИЛУЗИЈА НА ПОЗОРНИЦИ. Идеалан је смер данашње позоришне уметности да изазове илузију, да, у гледаоца и слушаоца, створи нарочиту врсту душевнога стања у којем he бити способан да га представљени комад обмане, како би он, за кратко време трајања представе, живео у уверењу да је све оно истина, што се догађа пред њиме. Та се илузија, у првом реду, може изазвати посредством поезије, дакле писаним текстом драме, посредством глумаца, који собом оживљавају дело пишчево, и посредством свих театралних средстава, као што су декорације, костими, реквизите и остала техничка сценарија. Сва та средства, скупљена у једну хармоничну целину, треба собом да изазову целокупну илузију, илузију догађаја, илузију личности, илузију места. А свако од тих средстава, опет, кад се, насилно и наметљиво, одвоји од своје хармоничне целине, кадро је да разори илузију која је иначе врло лабилно душевно стање, лако и брзо разорљиво. Али, при свем том,. сва та средства, ма како она, иначе, била у складу и ма како она, иначе, била обманљива, емотивна и сугестивна, не морају изазвати илузију. Она не зависи искључиво од тих средстава. Она је, у првом реду, производ осећаја. И отуда илузија зависи од фактора који је ван тих средстава — од гледаоца и слушаоца, од његових интензивних ocehaja које не разорава интелект претворен у вољу, од његове гипке фантазије, од његове предиспозиције за илузију. I Фантазија је у опадању. У колико цивилизација напредује у толико поетска и уметничка фантазија опада. Природне науке и техника задале су тој фантазији снажан ударац, јер и једна и.