Delo

104 Д Е Л 0 је доста да само зажели шта било, Алексије Фјодоровићу, па ће све бити. И, ето Иван се баш тога и боји и чува ме да се не оженим, и зато наваљује на Мићку, да се он ожени са Грушењком: на тај начин хоће и мене од Грушењке да сачува (као да ћу ја њему пара оставити, ако се са Грушењком не оженим!), а с друге стране, ако се Мићка са Грушењком ожени, онда ће Иван његову богату невесту себи узети, ето какав је његов рачун! Подлац је твој Иван! — Како сте ви раздражљиви. То ви због оног јучерашњег; требало би да идете да легнеге, — рече Аљоша. — Ето, ти сад то... — наједаред примети старац, баш као да му је то први пут дошло у главу, — ...говориш, а ја се на тебе не љутим, а на Ивана бих се ражљутио, кад би ми он то казао. Ја сам само с јединим тобом имао добрих тренутака, а иначе ја сам зао човек. — Нисте ви зао човек, него поремећен, — насмехну се Аљоша. — Чуј, ја сам разбојника Мићку данас хтео у апс бацити, па и сад још не знам на што ћу се одлучити. Наравна ствар, у данашње помодно време обичај је оцеве и матере сматрати за предрасуду, али по законима, канда и ово у наше време није дозвољено старе оцеве за косу вући и по њушци петама на патосу бити, у њиховој рођеној кући, па се још хвалити да ће доћи да ме баш сасвим убије — и то све пред сведоцима. Ја бих њега, кад бих хтео, подланчио, и могао бих га за оно јучерашње у апс бацити. — Ви дакле нећете да га тужите, а? — Иван ме је одговорио. Али ја бих пљунуо на Иванов савет, него ја и сам нешто знам... И, нагнувши се према Аљоши, он настављаше поверљивим полушапатом: — Ако ја њега, несретника, стрпам у апс, она ће чути да сам га уапсио и одмах ће к њему потрчати. А ако чује данас да је он мене, слабог старца, на мртво име изгрувао, она ће га можда и оставити, па Tie к мени доћи да ме обиђе... Ето, каквим смо ми карактером обдарени — увек смо готови да радимо противно.1 Ја њу скроз знам! А шта, коњачића нећеш? Узми хладне кафице, па да ти још долијем једно четврт чашице коњачића, то је, брате, добро — укус јој је бољи. 1 Т. ј. Грушењка.