Delo

108 Д Е Л О и послено, и тако да си с њима сасвим на равној нози; Аљоша знађаше то по нагону. — Па он је левак, — одговори одмах други дечко, јуначка изгледа и здравачак, од својих једанаест година. Свих осталих пет дечака упреше погледе у Аљошу. — Он и камење левом баца, — примети трећи дечко. Баш у том тренутку улете у гомилу деце једна каменица, лако окрзну дечка-шуваклију, али пролете поред њега, премда је била бачена лако и снажно. А био ју је бацио дечко с оне стране јендека. — Биј га, гађај га, Смурове! — повикаше сви, но Смуров (шуваклија) и без тога не даде да се на њега чека, и одмах врати мило за драго; он се баци каменом на оног дечка преко јендека, али без успеха: камен удари у земљу. Дечко преко јендека одмах баци у гомилу још једну каменицу, али овога пута право у Аљошу, и доста га јако удари у раме. У дечка преко јендека сав џеп беше пун каменица. То се видело на тридесет корака даљине по напетим џеповима његовог канутића. — То је он на вас, на вас, он је нарочито на вас нишанио. Јер ви сте Карамазов, Карамазов? — повикаше дечаци, гласно се смејући. — Но! Сви наједаред на њега — пали! И шест каменица наједаред полетеше из гомиле. Један погоди дечка у главу и овај паде, али очас скочи и разјарено поче одговарати гомили камењем. Са обадве стране отпоче непрекидна „чарка“ — код многих у гомили се такође нађоше спремљене каменице у џепу. — Шта ви то радите! Зар вас није срамота, господо! Вас шесторо на једнога! Та ви ћете га убити! — повика Аљоша. Он искочи и стаде пред летеће камење, да заштити собом дечка преко јендека. Једно тројица-четворица се умирише на тренутак. — Он је први почео! — викну дечко у црвеној кошуљици раздраженим гласићем, — он је подлац, он је ономад у школи Красоткина перорезом убо, па га је окрвавио. Красоткин само није хтео да се тужака, а овога треба избити... — Ама зашто? И ви сигурно њега дирате? Ето, добисте опет од њега камен у леђа. Он вас познаје, — повикаше дечаци. — То сад он у вас гађа, а не у нас. Но, хајд, опет сви на њега, пази да не промашиш, Смурове! И опет отпоче битка, овога пута врло разјарена. Дечка преко јендека удари камен у груди; он врисну, заплака се и